Srpski sion
Б?. 31
„СРИСКИ сион«.
С јр . 521.
Потпредседник Др. Ћорђе Красојевић. Има три предлога: Мите Елицина, Михаила Медаковића и др. Ж. Миладиновића. Гласаће се црво о предлогу Мите Клидина. Она господа која су за та.ј предлог нека устану. Устаје већина посланика и председник нроглашује да је већином гласова примљен предлог Мите Клицина и тако остала два предлога отнадају. (После х [ 4 сахата одмора.) Известилац Др Ј. РадивојевиК ВачиК. На реду је манастирски прорачун. Између прорачуњене своте по предлогу саборскога одбора и прорачунскога одбора види се разлика о којој ће бити говора у своје време и на своме месту. Овде пак имам да споменем примање од II. таса, који треба да утиче у клирикални фонд. Но то се не чини, а и ако се чини, то се чини у тако незнатној мери, да о томе није вредно ни говорити. С тога треба тај тас укинути и ту своту из прорачуна брисати. То исто важи и за трећи тас, те тај предлог подносим подносим и за њега. Мих. МедаковиЛ. Кад би се хтио начелно 81пс1е изразити, он би био противан пошењу сваког таса по цркви. Но, пошго постоји давнашњи обичај у свима црквама, да се но један тас носи, то не ће сад говорити против тога обичаја. Он је противан да се носи П. и Ш. тас, с тога, шго је у прорачуну метнута тако незнатна свота за П. 200 К, а за Ш. 100 К. Ако сва митрополија не уноси више; онда боље нека се и то брише. Он зна да се наредба о П. и Ш. тасу не може спровести свуда. Горњо-карловачку дијецезу познаје добро па није нигдје видио да се носи П. и Ш. тас, предлаже с тога да се наредба о ношењу П. и Ш. таса укине, а ко хоће школу српску потпомоћи ено му фонда Св. Саве. Др. М. МихаЈловиЛ. Цела свота, која отуда долази, јесте само једна ситница, па о њој није вредно ни говорити. Многи се одбијају од цркве зато што немају тих новчића, па то треба предупредити. Зато сам да се тасови укину. Архимандрит Др. Георгије Летић није за укидање, јер је за то добровољни ирилог, и пошто та наредба не постоји свуда. Ношењем П. и Ш. таса не ће се умањити I. тас. Парох Божидар Поиови%. Новосадска опћина је већ укинула П. и Ш. тас, па се носи
само један тас, и они који хоће да прилажу, ти прилажу и у тај један тас. С тога сам ја тога мишљења, да треба оставити свима опћинама да оне то реше у своме делокругу. Где се може према приликама нека се тасови носе, а где то не може и не треба да се носи, нека се и не носи. Нека је чисто опћинска ствар као п у Новом Саду. Др. Ј1. СекулиК. Ношење П. таса је овако постало: Кад је установљавана богословија, то су власти искале таког прихода из којих ће се богословија издржавати. Тада је установљено ношење П. таса, а доходак је намењен богословији. Доцније је заведен Ш тас за препарандију, и тако се прикупљало, но доходци су били све слабији и данас скоро и нема тих доходака. Има тек неколико опћина које паушално плаћају. С тога је и он за укидање П. и Ш. таса. Парох Вожа ПоповиЛ. И оиет велим, да је то ствар општина, па им ту ствар треба и оставити. Парох Јован МагарашевиЛ је за предлог Б. Поповића, да се оотави цркв. општинама на расположење, а да се наредба повуче. Потпредседник Др. Ђ. КрасојевиЛ Ставља предлог Б. Поповића на гласање. Прима се већином гласова. Ивестилац Др. Ј. РадивојевиИ ВачиЛ. Имам да истакнем још једну ствар пред сабор и ево шта је: При подизању зајмова из народних фондова сваки дужник осим редовне камате има да платии и 1^ на мировински фонд званичника. Но у целом свету је обичај, да мировински фонд подижу они, који из њега примају мировину, па нека тако буде и код нас. Осим тога има да се плате још пристојбе брисања и за то сам, да остане, јер ко спреми да врати зајам, лако ће спремити и те пристојбр, па му неће тако тешко пасти. Сш. Карамата противан јо предлогу прорачунског одбора јер тај 1 % као приход иде у чиновнички фонд. А могло би доћи вријеме и неповољне прилике, кад се трошкови не би могли подмиривати и поред тога 1 % а камо ли кад би се снизио на г / 4 %. С тога је за то, да остане непромијењено. Др. А. ЈРокниЛ. Потпомаже предлог дра Радивојевића-Вачића. Ономе дужнику је много што и камату плаћа па га не треба теретити још и с тим 1 % • У осталом мировински фонд