Srpski sion

С тр . 522.

,СРПСКИ СИОН. 8

8р. 31.

расте и од других ириноса, иа треба дужнике поштеди^и са тим новим наметом. Др. Ј. РадивојевиК ВачиК. Противан сам тврдњама г. Карамате. Он је чиновник једне банке, па је то њему обична ствар. Но то може бити код једног акционарског друшта, али за народне фондове то не може бити главно. С тога остајем при моме предлогу и молим славни сабор да га усвоји. Прима се. Др. Бранко Или~&. У поднеседном иредлогу за предрачун нема спомена о манастирској штампарији. Ако је то манастирско пмање онда ту мора бити и рачуна, а ако тога има, то мора бити и законитога предрачуна, з не може се ту трошити на дохват. Као што је познато, ту се штампају силне званичне ствари, које се добро плаћају, а ту је и званични лист „Српски Сион" који силан новац прима само за огласе, дакле мора се на чисто извести: куда све то иде? С тога предлажем да се та новчана ствар и питање својине штампарије начисто изведе и „Српском Сиону" утврди званичан правац, или да се оснује званичан лист. Лаза ОбреновиЛ разјашњава да су власници манастирске штампарије манастири Гргетег и Беочин, рачуни о њој подносе се архидијецезалном адм, одбору, одакле их треба потражити. Код манастирских рачуна може се и о тим рачунима гововити. Други део предлога Илијћева, у поглоду „С. Сиона", неизводов је, јер тај лист је орган приватне особе, патријархов. Др: Ж. ЖиладиновиЛ. Мислим да је предлог Илијћев то, да се предрачунском одбору омогући рад у будуће, ио што о свему томе нема помена у рачунпма манастирским, С тога је врло оправдан нредлог др. Илијћа. Односно „Сиона" ово: Ако је то приватно подузеће, онда није требало натеривати општине и свештенике да лист држе, нити је требало гонити, да се морају стечајеви тамо штампати. Најмање је било оправдано то, да се нису други стечајеви за аутентичне сматрали, који се нису у „Сиону" штампали. Др. М. МихаЈловиЛ. Пре него што би решили ову ствар свакако ваља да најпре др. СекЈлић набави податке о овој ствари. Он има записнике при руци па би могао нас о стању ствари обавести и онда би се тачније ствар могла решити.

Др. Бранко ИлгуИ. Мој предлог је то, да се расчисти питање штампарије и листа, па ако се утврди да је то народно имање оно да се потражи чист рачун, и ако није народно имање, оно да се оснује званичан лист. Др. Л. СекулиЛ не може дати никакова позитивна обавеиггаја јер кад се „Срп. Сион" оснивао, он није био још секретар срп. народних фондова, већ предлаже, да се набаве све одлуке и списи, ксји би се односили на ту ствар. Др. М. МихајловиЛ. Засада не подноси никакова предлога већ моли дра ЈГ. Секулића да се дође што прије до потребних списа и одлука, а за сад потпомаже предлог др. Бранка Илића. Др. Б. ИлиЛ чуди се, да се секретар нар. фондова повукао, и да прихваћа његов предлог, јер је он очекивао нешто противно. (Ћути он твој предлог потпомаже! — чују се гласови. Опће смијање). Остаје код свога предлога. Др. Л СекулиЛ ограђује се против начина говора др. Б. Илића. Иотпредседник наређује гласање. — Предлог др. Б. Илића усваја се взћином гласова. Потпредседник Др. Ћорђе КрасојевиЛ затвара седницу у 6 1 / 2 сахата и заказује идућу сутра у 9 сахата пре подне.

Школека објава. Одлукож Св. Архијерејског Синода мптрополпје карловачке од 4. (17.) јулија бр. М. 224. Син. 14. ех 1902. одобрен је за православне српске ученике IV. разреда, оцноспо III. и IV. разреда основне школе = КАТИХИЗИС = или Наука православне хришЋанске Цркве саставио Др. Георгије ЛетиЛ архпмандрит. Цена 80 филира. Катихизис је већ одштампан у Срп. Манастирској Штампарији у Ср. Карловцима п прописан је за 1902ЈЗ. школску годину. Поруџбине се већ примају и то за готов новац или уз пошт. повуку (Рон^ ^ т асћпаћте). Кљижарима дајемо 15%' рабат а Школ. Одборима и опћинским цоглаварствима 10^ рабата, које ваља слати на адресу: Др. Георгије Летић архимандрпт Ср. Карловци.