Srpski sion

„СРПСКИ

СИОН. 8

Б р . 36.

готозо све на.ше уредбе морати допунити, а неке и из темеља променути. Не мање имаће се саставити и организаторне уредбе управе наших фондова, а да се и није пак нова организација у пракси освештала биће новим уредбама довољно утаначена. За то је за горњу донуну упутства Саборском Одбору. М. МедаковиК. У приједлозима Ст. Карамате има и једна тачка, која говори о одређењу плате једном автон. чиновнику, који ће се бавити једино статистичким радом. Говори о важности статистике, тим нрије што статистика наших ствари а коју води мађ. влада није потпуна. Особито наглашује потребност те статистике, обзиром на то, што се спом. статистици многи Срби убрајају у Румуне. И ако би вођење статистике, био дјелокруг епарх. власти, не може се та ствар на њима оставити, ношто те власти не раде на тој грани рада, као што би требало. Ту статистику требали би да имамо и због тачног сазнања имовинског стања нашег. Статистика се дијели на три гране, на цркву, школу и имовину. Навађа како се данас и не зна како наше школе бројно стоје, а исто тако неки податци, које имамо у погледу стања цркв. опћина нису ни јасни а ни тачни. Приликом дебате о вјероз. приносу, опажала се особито потреба тачне статистике. Предлаже да се још сада то мјесто креира са оноликом наградом као што то предлаже Карамата. А то би мјесто могао заузети један од гимн, професора. Известилац Др. Ј. РадивојевиИ ВачиЛ. Предлози Ст. Карамате и М, Медаковића су нешто ново, и зато их треба упутити Саборском Оцбору, а оваки предлози у сабору значе само одуговлачење прорачунске дебате. Сш. Карамаша одбија ову изјаву референта, да приједлоге те треба упутити само Саб. Одбору, јер су његови приједлози поднијети прорач. одбору, који их је требао узети у обзир, те према томе и Медаковићеву приједлогу има мјеста, при овој специјалној дебати. В. МуачевиЛ тврди да Карамата има право. Др. М. МихаЈловиЛ предлаже да се ова иозиција статистичара усвоји Известилац најпосле усваја тај предлог. Сабор уеваја предлог да се за водитеља статистике уврсти свота од 1000 К, Известилац предлаже да се главном књиговођи повиси илата са 3000 К на 3600 К

и да му се одреди за станарину 400 К, а то зато, да се не мора бавити и другим пословима. Прима се. Исти предлаже да се и благајнику нар. фондова из истих разлога повиси нлата са 2400 К на 2800 К и да му се даде станарина 400 К. Прима се. Исши предлаже да се фишкалу нар. фондова повиси плата са 2000 К на 3000 К и да му се даде паушал 800 К, али да му се зато укине станарина одређена са 400 К, а исто тако да се укине и награда од 1200 К његовом концепијенту. Др. М. МихајловиЛ предлаже да се усвоји предлог Саб. Одбора, да се фишкалат подели на Угарску и на Хрватску и Славонију. Према томе да се од Саб. Одбора одређена свота за фишкала и његова конципијента у износу од 4400 К подели и да 2200 К плате добије фишкал за Угарску, а другу ноловину да добије изабрани фишкал за Хрватску и Славонју. В. МуачевиЛ предлаже да се та нодијела не усвоји него да се ова ствар остави непромијењена, а Саб. Одбор да донесе приједлог сабору у погледу те подјеле. Известилац усваја промену дра М. Михајловића која има са практичне стране и за народ и за фондове особиту вредност. Та подела биће привремена, а коначна уредба, у овој ствари донеће се кад буде спроведена и коначна организација целог чиновништва. Сш. Карамаша прима овако модиФициран тај приједлог. Већином гласова усвојена је ова подела фишкалата. Потпредседник Др. Ћ. КрасојевиЛ одгађа седницу на г ј 4 сахата ради одмора. (После одмора.) Известилац вели да је место I. биљежника ново креирано и предлаже, да се томе биљежнику одреди плата 3000 К, и 400 К, станарине, а место другог биљежника, да се укине. Др. Ј1. СекулиЛ што се тиче другога биљежника, моли разјашњења. Извесшилац вели да је Саб. Одбор неправедно креирао место то, а сабор је властан то место и укинути као што иредлаже прор. одбор који је пронашао да је то место излишно. Др. Л. СекулиЛ вели да је до 1895. г.