Srpski sion

ЈР. 36

,п>пски

СЕОН. в

постојао секретар, подсекретар и актуар, а од 1896., укинут је назив иодсекретара и актуара и замењен са биљежником I. и II. према чему та биљежничка места нису нова. А креирано је само једно место протоколисте са 1400 К, нлате, а то је и било потребно, јер је било врло много нослова. Ако би се укинуло место II. биљежника, онда би се у погледу чиновништва вратили у оно доба од 1880 године. За оне недостатке, које је констатовао ревиз. одбор криво је то, што није било никад доста чиновника. Уверава, да ће Саб. Одбор осетити потребу тога II. биљежника, зато предлаже ако се већ хоће то место да касира, да се даде Саб. Одбору право, да креира поново то место, ако се буде показала потреба. Известилац вели да је прор. одбор видео, да су неки чиновници фондовски посланици на држ. саборима, неки су директори других новч. завода, а неки су председници црквене опгатине, што значи кад би чиновници само у свом звању радили, да. их онда и не би требала толика легија. На основу тога стао је и прор. одбор на предложено становиште. Већина усваја предлог референтов, по којем се усваја предложена плата I. биљежнику, а место II. биљежника се укида. Др. Ст. ЈовановиЛ предлаже да се место II. биљежника попуни равизором сталним за нар, фондове а са илатом главног гњиговође. Мотивира основаност свога предлога, тиме, што ће се тако статп на пут злоупотребама, а тако би се увек знало и право стање прихода наших фондова. Др. Л. Секули~& мисли, да би се овај предлог могао заједно са предлозима Караматиним унутити Саб. Одбору. Мисли да је и намењена плата томе чиновнику велика, него ако ће се већ креирати то место то да се одреди плаћа као што је била плата П бележника. Ш Клицгш види да је предлог др, Ст. Јовановића и савремен и оправдан. За то га он и нотпомаже. Др. М. МихајловиЛ не слаже се са иредлагачем да се плата томе ревизору повиси на количину плате гл. књиговође. В. МуачевиК тврди, да је креирање тога места непотребно, јер контролу води Саб. Одбор. Није зато да се контрола ограничи само на једнога човека као што се предлаже. Ако

буде требало Саб. Одбору помоћи за контролу, он ће ју сам себи по јефтиније новце за тај посао наћи. Ев. Думча говори такође против предлога др. Ст. Јовановића који се противи ономе, да Саб. Одбор има право конгроле. Најпосле кад би ми одредили Саб. Одбору помоћ тиме би Саб. Одбору иризнали ^ев^шопшт раиреНаШ, као што смо то показали и при одређивању стручне номоћи ревиз. одбору, који се гобоже састоји и из људи стручњака, а зато нам и треба образ да црвени. Потпредседник Др. Ћ. КрасојевиЛ опомиње говорника да не критикује већ донесене закључке саборске. Ев. Думча. Више нишга немам да кажем. М. Косовац не слаже се с Думчом ни Муачевићем, да Саборски Одбор сам обавља ревизију рачуна, јер тако су радили стари Саборски Одбори, па су ствари лежале 5—6 година непрегледане, а чапослетку опет су морали позвати стручњаке, који су велике новце добили, а ствар опег није била обављена као што треба; стога је одлучно за предлог др. Јовановића, Јер и еиархијске власти имају свога ревизора. Само уз припомоћ ревизора моћи ће се тај посао као гато треба обављати. Што се тиче плате, то нека славни сабор одреди, како пронађе за, сходно. Др. М. МихајловиЛ нотврђује речи М. Косовца и потпомаже предлог др. Ст. Јовановића. М. МедаковиЛ. У тачци г.) и ж.) Јасно се говори о томе ко има да контролира имање народно. По томе има једино ираво то Саб. Одбор, те нрема томе не би могла ова новотаририја ни данас доћи на дневни ред. Др. А. РокниЛ. Медаковић није извукао коректне конзеквенције из предлога Јовановићева; није никакав попзепз у томе, гато ће тај ревизор надзиравати рад књиговодства; стога држи, да је предлог Јовановићев сасвим коректан, те гласа за њега. Др. Ж. МиладиновиЛ потномаже предлог др. Ст. Јовановића, јер је исти чиновник потребан. М. Медаковићу одговара, да закон онај, који је критиковао или није разумео или није цео навео. У § 22. говори се о „рачуно-испитатељима", гато значи да је и предлог дра Јовановића у смислу већ постојећег закона. X \Г.