Srpski sion

Бр 2

том уредбом хоће „коначно и свестрано" да се уреди каша сраска народна црквена автономија Ми — т. ј. Жарко — мислимо, да немамо потребе за јединствени шгатут, кад има доста добрих страна појединих уредаба, али не само да немамо нотребе, но шта више јединственим шташутом не би се могла наша автономија уредити, све кад би и добре намере биле ио среди код иредлагања и стварања јединственог шшашута, а не би се могла за то тако иравилно уре дити, јер би се у шаком конгломерашу разних усЈшанова врло лако иревиделе важне усшанове и сав би закон био неиошиун и за ираксу од слабе корисши. (Курсив је наш). И баш и земаљски сабори не доносе све законе укупно, већ сваки засебно, јер се само тако може поједини закон разрадити како ваља. Та за „јединсшвено" уређење авшономије шребала би шшудија ч саборска расирава бар од Једне године, иа и онда се не би шакво огромно градиво могло добро обрадиши, као шшо је случај код појединих уредаба „Осим тога тако су неповољне прилике по срнски народ и срп. нар. цркв. автономиЈу, па и српску цркву наступиле да горе бити не може, јер се већ отворено прети са октројкама, што јр сваки, који је у последње вреае пратио автономне ствари и нолитичке ирилике у овој земљи, приметити морао, па о том није потребе више напоменути до то, да српски народно-црквени сабор мора сад одлучно одбити свако стварање јединственог штатута којим се нарочито смера да уништи саборско устројство, изборни ред, епархијске и црквеноопштинске установе. Али дограђивати се може оно, што није до сад дограђено или што није добило владарску потврду или што је носве непотпуно, или најпосле о чем није створена посебна уредба. 1 ' „По шшо дакле сшојимо само на шом шановишту дограђивања , то ћемо једино с те стране говорити о измени автономних наређења." „Према томе ваљало би донети: 1) Уредбу о митрополитском избору, да се народу његово слободно право на избор митрополита-натријарха обезбеди; 2) Уредбу о избору владика, који би требао такођер народ да врши, као и избор митрополита;

3) манастирско устројство, јер је данашњ^ раштркано и непотпуно, а ради управе манастира врло би потребно било тако манастирско устројство ; 4) уредбу о избору нар. цркв. тајника и архивара; б) нов конзисторијални постуиак, јер се данашњи по све преживео — застарео; 6) треба завести установу о престанку казнених последица у погледу бирачког права за црквену скупштину и избор саборских заступника; 7) створити што пре мировинску уредбу за срп. нар. учитеље, учитељпце и забавиље ; 8) цонети коначно уређење еиарх. уререња на место данашњег привременог и непотпуног и 9) да се школски закон донесен на сабору 1892. који није /добио владарске потврд", подвргне новој реКизији." „Его то би се од прилике могло и требако зидати и дозиђивати на сабору, што иде и желети је, да се донесу у напредном, дана шњем духу." Овако је г. Миладиновић 1897. мислио о јединственом статуту. А 1902? Те је године уз осталу радикалску већину, пристао и он гласао — за адресу већине, у којој се рекло и ово: „—- — Саборском одбору, који поверењем овог сабора изабран буде, 6и~Ке најиреча дужносш, да ириирави сабору за ирешрес нов елабораш, односно поправке и допуне оних наших автономних уредаба, без ко.јих исправака те уредбе постојати не могу." 1 За што г. 1902. г. Милациновић није и у сабору навео поменуте разлоге од 1897. због којих је тада противан био донашању јединственог статута, и за што није настојао, да се бар што-но реч „миља ради" ма један од поменутих предлога његових претресе на сабору 1 Шта ое подразумевало под оно „односно", ва које се мислило, да на том месту значи оно, гато иначе та реч вначи, т. ј. мл«; видило се тек из 249. бр. „Заставе" п. г. из чланка „Довиђивање (!) наше автономије", да оно не бначи то, него ако сабор добије гарандије, да не ће бити октројке у закључцима саборским — у автономном уређењу — да ће приступити претресу зготовљеног од с*борског одбора автономног уређења, иначе да ће се т. ј. кад се не би допуетило — из њега ашчупати поједини одељци, и њима допунити нразнине.