Srpski sion

Б р . 9.

СРПСКИ СИОН

Стр. 277.

том нашеја мјерности и предцесором Арх. Митрополитом Г. Викентием Јовановићем, обрјетохом посљедователна догматом Христови церкве, и купно согласнаја свјашченим каноном. Трудовже в сих правилах, плоди блаженија памјати благопомјанутаго тогожде Г. Арх. и Митрополита, ми не точију ни мало окрадајушче, и изложение снх правил ни в чем умаљајушче : но за похвалное, достопамјатное весма нуждное и приличное чину свјашченическому исполњавати разеудивше, за свидјетелствуем, и њекаја јешче подобње нужднаја (јаже врем.ја тогда прекратило) в прошедшем љетје 1749. от нас изложенаја инструкцијеју иротопреевитером правила за благољепие, благостроение, благосостојание и ползу душевнују напутствујушчаја, некајзже ко исиравленију будушчему причти церковнаго, приличествујушчаја к оним приљеживше, подарити судихом. И онаја и сија потверждаем, да в напред свјашченици обоја непремјено и опасно хранити имут. Ашче же протопресвитер или свјашченик мзду пријав нам за свидјетелствует которују вешч, дјела и случај правил сих изложение, что угодно извершајутсја и исполњајут, а истина необрјашчетсја, такови да лишен будет власти својејн, и извержен будет от сана своего. И сије во лучшее соутверждение и подкрјенление от нас издадесја в нашеј Арх. Митрополитској резиденцији Карловачкој, Јулија 10., љета 1753. М. П. Павел Ненадовић с. р. (Наотавиће се)

о изашиљању изасланика конзиеторијалног или административног одбора у црквене екупштине. д. Р. Поводом изашиљања два изасланика епархијског административног одбора вршачког у панчевачку дрквену онштину, да присуствују при избору једне трећине скупштинара и да пазе, да се избор обави по рескриптуалном наређењу; добили смо с више страна питање, да одговоримо : да л је исто изашиљање на закону основано или није? Одазивајући се тим позивама, одговарамо на I

исто питање : исто изашиљање не само да није на закону — рескриптуалном наређењу — основаноу него му је са свим суиротно, те је по томе и за највеЛу осуду. А за ову нашу тврдњу, нека послужи следеће. Познато је у српству, да је од свију црквених општина у карловачкој митрополији, панчевачка дрквена општина најуреднија општина, која служи осталима за узор. И пошто је она таква, није чудо, што је она многима трн у оку, те се не од данас, но од дужег времена настоји, да и она постане врзиним колом, као што су многе и многе наше црквене општине. А пошто се то може иостићи само безакоњем; није чудо ни то, што се и њему притекло. На молбу Косте Васиљевића и другова из Нанчева, да се изашљу од стране епархијског вршачког административног одбора чланови г. г. др. Славко Милетић и Мита Клицин, да присуству.ју избору Ј / 3 скупштинара, пошто прквени одбор не улива им поверење, да ће избором праведно и по закону руководити, што се може — рекоше — већ из тога видити, што црквени одбор њиховој странци чини нри уплаћивању парохијала, односно није их опоменуо на уплату истога, а своје је присталице позвао на то ; административни /е одбор и не ио• звавши панчевачки црквени одбор да каже своје иримедбе на исту молбу, одредио иоменута своја два члана да ирисуствују избору као иовереници власти. И ако је у целом изображеном свету — бар у данашњем —- обичај, да се нико не може пре осудити, док се не саслуша и не извиди истинитост оптужбе (Васиљевића и другова упитни поднесак није молба, као што они рекоше и као што гаје административни одбор узео за молбу, него проста оптужба) —; нема сумње, да је тако требао радити са поднеском Васиљевићева и другова, и вршачки административни одбор, који с-е састоји из самих радикала, који до неба пиште, кад се ко од њих осуди несаслушан. Ово је дакле прва некоректност, а подједно и незаконитост вршачког административног одбора, коју није требао ни смео учинити, па ма како мрзио панчерачки црквени одбор, јер је тиме показао своју тесногрудост, а подједно и доказао, да њему није стало до принципа, него до партизанства и освете. А то тек радикалска ! странка није требала да чини, јер кад се стане