Srpski sion

Вр. 17. СРПСКИ сион

или двојиду, које изабере остало свештенство тога округа, и са овима да се саветује о јавној наставу у вери, о проповедању, исповеди и покајању, о учвршћењу морала и религиозности, о искорењивању порока и сујевјерја, о учвршћивању вредноће, наравствености и тачног вршења званичних дужности душобрижника, о средствима и начину, којима би се стало на пут сваком злу, и како да се добро и корисно, у славу Божју, а на корист и спас верних уздигне, па се о свему томе посаветује и оњће корисне иредлоге и св. Синоду поднети. Док је тако на дрквеним установима учвршћено уређење у погледу управљања црквом на истоку у тамошњим дрквама и до данашњег дана у снази одржано, дотле .је овде ц. кр. аустр. влада у том правцу нека ограничења и наредбе издала, које су истина могле имати најбољу намеру и тендендију, па чак и ириликама лако да су изазване, ипак су очигледно сметале и смегају слободном развитку црквене слободе, С тога сакупљени еиископи у неноколебљивој нади п осведочењу о правдољубљу Његовог Величанства, нашег нремилостивог цара и Његове високе владе, узда.ју се, да ће у закон. чл. XX. год. 1847{8. као и у највишем иатенту од 4. Марта 1849. §, 2. осн, закона изречена верска слобода и тим самим свакој цркви зајамчена автономија на брзо се и обистинити, те досадања у томе иравцу, као ирепреке служећа наређења изван крепости ставити. Тако је био издан ради уирављања и руковања црквом за њезине како унутарње, тако и снољашње прилике за еписконије, које су од ире ирипадале круни Угарској, илирски регуламент од г. 1770., онда од г. 1777 , на изјаснителни рескрипт од г. 1779. За тим конзисторијална система од г. 1782., из којих је рекли би састављен Буковински регуламент. У Буковини поетојао је пређе регуламенг под именом: Ое1зШсћег Ке§иИегип§вр1ап". Ердељска епископија имала је опет сасвим посебан проиис, Далмација опет никакав, него је унрављана по увиђавности епискоиовој и губернаторовој, а овај носледњи се опет при том служио декретима, који важе за занадну каголичку цркву. По тим одредбама имао је сваки еиископ — осим далматинског, — уза се конзисторију, једно тело нашој цркви не познато,

Стр . 541.

К0 Ј е Ј е удешено по западњачкој конзисторији. Ове конзисторије састојале се из: 1. једног епископа као председника. 2. два манастирска настојатеља. 3. два протопрезвитера, 4. два пароха. 5. .једног секретара, и 6. једног фишкала. Последња двојица нису имали право гласања. Свршиће се.

ЛИСТАК. В е с т и (Државе св. архијерејског синода.) На пронесене вести горњпх листова, које прихватише п нашп лпстовп, овлаштени смо изјавптп, да пошто није нп пската дозвола за држање св. архпјерејског синода, да по томе није могло држање његово ни одложено бити. (Личне вести.) Његова Светост благопзволела је на Рождество пресвете Богородиде произвести сингела др. Авгугстина Ђошњаковића, за протосингела, ком је поверена управа ман. Хопова, а управа ман. Велике Ремете поверена је намеспику гргетешком Јосифу ЈовичиЛу. (Оеднице виших автономних власти.) Седнпде народно-Школског Савета, одржане су 11. о. м. и следећих дана, а седнице Саборског Одбора отиочеће 23. о. м. (Ради знааа.) Како нам Је доцкан стигла висока наредба срп. народног Школског Савета, у погледу усвајања „ Ђиблијска повест старога и новога завета, за основну школу, наиисао ирота Јован Борота пздање српске манастирске штампарпје, за уџбеник у српским вероисповедним школама, упозорујемо славиа школска управитељства и надзорништва, да се иста повест има увести као уџбеник од почетка ове школске године. Иста се повест може добпти код српске манастирске штампарије по 30 фил ирпмерак, а књпжарп добијају уобичајенп рабат.

Читуља. | У .Риђпцп, у Вачкој епархији, умро је 28. п. м. .парох рпђпчки Кузман П. ЈанковиЛ, у 64. годинп. ј У Српском Ковину, у Будимској епархији умро је 30. п. м. парох српско-ковииски Александар ПавловиЛ, у 34. годинп. Вечаи спомен умрлој браћи!