Srpski sion

С тр . 542.

Одговори уредништва. Г. 27. 3. у М. што се чудите „братском" поступку арапиновом? Арапин и хришћанин —- човек! Вар не знате од кога је отпао, какав је, како је дошао до положаја и како га профанише; зашто је у мржњи и освети обневидио и заслеипо, те му пред очи излазе разне маште и бајке, нужве за сатанске му умпшљаје, без дајеу стању да промисли и да се увери о њиховој могућности и истинитостп, и што му је најврућа жеља, која му не да мира пи у сну ни на јави. Ако све то узмете у обзир, не ће Вам ни мало ни чудан, а камо ли гадан и одвратан пзгледати онај његов поступак. Знате добро, у чијој се кући највише говори о поштењу и части! С тога и није вредно на његова тандркања освртати се, а још мање кварити радост му и пријатеља му, чије се жеље „случајно" подударају. Ви бар знате, да се сродни духови у мржњи и освети слажу, и то је баш карактеристика ниских духова, чиме се и разликују од људи племенпта и узвпшена духа. Књижевни огласи. Изашла је из штампе и може се добити за 2 круне књига: СРПСКА МИТРОПОЛИЈА КАРЛОВАЧКА око иоловине XVIII. века ПО АРХИВСКИМ СПИСИМА приредио протојереј Димитрије Руварац издање Његове Светости српског патријарха Георгија Браккови^ћа Карловди, Српска Манастирска Штампарија. 1902. Књига је штампана на лепој сатинираној белој хартији велике осмине, стр. 120+224, или 22 табака. Како је у истој књизи сасвим нотанко описано 106 цркава Архидијецезе карловачке и наведено код сваке имена свештеника, њихови породични одношаји, знање и имање из 1732./3. године, за тим статистички податци Архидијецезе из 1732., 1755. са наводом свештеника, епитропа, црквених синова, кнезова односно ОФИцира, 1766. са именима свештеника и кад је ко од њих рукоположен, учитеља; и кад је и ко је цркву осветио, 1791.; Арадске епархије 1755. са наводом каква је црква и именима свештеника; Бачке 1785.; Карансебешке-вршачке 1749. са именима свештеника; Карлштатске, Костајничке и Пакрачке 1755. и Темишварске 1773.; за тим Даљски спахилук око 1706., и имена оних особа, штосу у прве две десетине XVIII. века спремали свештеничке кандидате, са азбучним редом ме-

В р . 17.

ста ... — не би требало наше црквене општине, а особито из Архидијецезе, а да не набаве горњу књигу. А иста ће књига добро доћи и онима, који воде бригу о стању нашег народа и његовом кретању, као и љубитељима старина. Из исте се може понајбоље видети, како се наш народ, особито у Срему јако умножио, 1732. било је у Арахидијецези српских 138 села, а данас има 187, кућа српских 7785, а данас око 30.000, цркава 111 а данас 171, свештеника 170 а данас 150 — а подједно се може из ње увидети и то, како су нам 1732./3. сиромашне и јадне изгледале цркве у Срему — у целом Срему није било ни 10 зиданих цркава и то већином од черпића и цигаља,а остале су биле већином од брвана и плетера, покривене трском а тек по гдегде даском Димитрије Руварац управитељ Српске Манастирске Штампарије. ваг ЛИТУРГИКА -ш ЗА ПРАВОСЛАБНВ УЧЕНИКЕ ОСНОВНИХ ШКОЛА СДСТАВИО учитељ новосадски. Друго умножено издање. Ова је књига готова и молге се добити у нотписаној штампарији. Исту књигу одобрио је'св. Архијерејски Синод. С тога молимо да се поручбине шаљу на потписану штампарију. Цена је књизи 50 потура. Књижарима, школским од борима и г г. учитељима, дајемо уобичајени књижарски попуст. Српска Манастирска Штампарија у Ср. Кардовцима. ЗВАНИЧНИ ОГЛАСИ. Бр. 118. ех 1903/4. 75 1-1 ЗВАНИЧНА ОБЈАВА. По дозволи Његове Светости, Преузвишенога, Господина Георгија, иатријарха срнског, од 4/17. септ. 1903. бр. М. 439. издан је данас Данилу Милошевићу, из Соколовца, дуиликат абсолуторне свједоџбе од 12/24. јунија 1899. бр. 11., те се услијед тога проглашује оригинал исте свјсдоџбе уништеним. Управа правосл. срп. богословског училиштч у Карловцима 5/18. септ. 1903. Ј. Вучковић с. р. С Т Е Ч А Ј. 76 1-з На основу решења славног Епарх. Школског Одбора будимског од 28. авг. (10. сент.) 1903. ЕШО. 161/зап. ех 1903. расписује се стечај на

СРПСКИ СИОН