Srpski sion

С тр . 684.

СРПСКИ сион

посла. Јошче ћете добити од магистрата свагда једнога чиновника, кои ће у свакој сесии вашеј сједити, јер царство не дозвољава, да не зна, шта се гдје дјела. Тако је (чини ми се) и у Тријесту. Може по том један от вас у Загреб отити, и дјело лично преиоручити , то — знате да никад и нигдје не шкоди. Здравствујте. Божкју покровитељству вас предавајући с благословом пребивам У Карловцу, 9. ноемвр. 1853. благожелателњеј шиј Евген. Јоаннович с. р. Епископ. Како су вршили Сењани овај посао са магистратом својим и „високом Губерниом" у Загребу, не знам, као што не знам и добише ли оне често спомињане легате Илије Бајића и Теодора Милеуснића. Што се тиче легата, знам, да цркв. општина сењска нема данас ни једнога, осим најновији — пок. Данила БањанинаПотврђеног примјерка Штатута немам при руци, и као да га нема ни у архиви црквено-општинској сењској, али имам један, који је писан (Теслиномруком) „осмог октобра 1848.", којега потписаше ови општинари: Јоанн Сава Петровић с. р., Ђорђе Милеуснић с. р., Јово Јакшић с. р., Исидор Вуић с. р., Михаил Тербоевић с. р., Ђорђе Сигур с. р., Јово Милинић с. р., Исак Милеуснић с. р., Лазар Рашевић с. р. На том примијерку има исправака — биће да су Евгенијеве. У њему нема ни спомена о српској школи и учитељу, а унесено је и онога (о свештенику), што Мушицки није хтјео примити У истом примијерку код 44. првобитног а 39. исправљеног чланка примиједба је њемачкијем језиком: „Ма^агга 1^е§а1; <3ез РаЈс". А има цијелијех чланака превученијех, па опет касније оловком крај појединијех ставака написано: „остаје у правилима". Мислим да је овај примјерак био пред Евгенијем и од њега да потјечу исправке. Натписмује калиграфски написан : „Правила Установљена Народа и Братства Сербског источноправославног вјерозакона у Слободном краљевском Граду, и слободном пристаништу Сењу." Први член му гласи. „Сва лнца народа свој-

ствено Србског (уметнуто: овди у Сењу станујућа), исповиједајући догмате и закон цркве источно-православне, разумијеват' ће се тијело законито Народње гра^анско, и домоправеће економичио братство; која лица буду се записивати у једној књиги названој Дашчица (превучено, па мјесто те ријечи написано: Записник) Братства народа Србског (уметнуто: у Сењу), за владати се поначину кои ће се предписати у изјаснењу принадлежностиј Тајника. — 2.) Сва лица тог истог народа и закона, која би дошла у напредак за остановити се у Сењу (уметнуто: како равно и мјестни сшченик нашег православија), моћи ће се такође приписати у речениј Записник (мјесто превученог: Дашчици) Братства, и разумјеват' ће се у све време њиовог дјејствителног пребивања у Сењу равним начином примљени за братство и удове тијела законито-народњег, како речени више." Итд. Тијех година (осим 1853.) кад је трајала преписка о Штатутима изме^у владике Евгенија и Сењана, био је свештеник у Сењу Милутин Тесла. Како је он у Сењу „пасивао" са својеглавим Сењанима. то се разабире из његовијех оно неколико писама, што их приопштих на овоме мјесту „С. С," Па да изнесем и још једно његово Јписмо, које баца нешто свјетлости на људе, који онолики земан ратоваше пером на против епархијске власти и владике. Ово је концепат писма: „Јего Високопреосвјашченству Господину Епископу, Сењ, 10. ноемвра 1850. (или 51., не можеш тачно разабрати). Нро 15. II. Одушевлен истином ревностију за сво ј свјати вјерозакони Церкву, и имајући праву и основну приверженост счешника своему началству истинито вијерна, не могу никако премучати, што овдашње наше обшчество својим захтијевањем завести моћи Братство и капитул, чини то ае с намјерением, да се у овоме мјесту, званоме малом Риму, наше Благовјерие ојачи и разпространи, нити да се церква обогати, украси и подобна; него ревнуе то више по основу особите свое шпекулације, и