Srpski sion

Б р . 20

Записник двадесет четврте седнице 12. децембра 1776. држаие. Нрисутни су осим епиекопа накрачког и вргаачког, као и синодског тумача Клачањија ски остали. Пошто је цео козјак, у коме има и неколико архиепископских ливада ( од петроварадинског баумајстора Манера измерен, то је величина козјака установљена са 446 јутара по 1600 квадратних хвати, те уврштена у инвентар Л<Ј 20. После овога предаје се у данашњој седници асистен гима неприкосновеног имања један ексемплар састављеног инвентара са потписом царског комесара и синодалног актуара, а носле тога је у смислу 1. тачка 8. § а новога Регуламента сваки предмет који се у овом ипвентару налази, предан Митрополиту с том напомепом,да је у смислу 3 тач. 8. §-а за црквена одјејапија и утвари у митронолитској цркви он нододговоран. После нредаје ових инвентара, саопштено је Синоду, да се од Њеног Апост. Величапства наређена али још неизведена конскринција свих, како у архицијецези, тако и у осталим дијецезама лежећих манастира предузети има. Архиепискон и Енискони, који такову конскринцију још обавили ниеу, упућени су од царског комесара, да одмах делу приступе, пошто су и жупанијски чиновници у Славонији од својих власти већ нужна упутства добили, те да се такове конскрииције без одлагања пошаљу ирев. двору. Царски комесар напомиње још, да ће се на основу добивеног највишег налога и еам код свију чланова Синода уверити. да ли су овој дужчости одговорили. Чиме је данашња седница закључена. Наставиће се.

0 женибди малолетних оеоба по општем грађанеком законику у Хрватекој и Славонији. — Драг. Драгојевиђ Оншти грађански законик забрањује женидбу малолетним особама из разлога, што је женидба сама по себн тако важан н значајан корак у

С тр . 603.

животу човеч.јем, од кога зависи будућа срећа или несрећа младенаца; па за тај корак нотребно је дакле зрело размишљање, чега обично код малолетних особа нема. Ту своју забрану формулисао је грађански законик овако: §. 49. „Малолетници, или и пунолетници, који за које му драго узроке немогу се сами цо оеби ваљано обвезати, несиособни су такођер без ириволења свога законигог оца ваљано се ожениги. Ако отац није више жив, или није способан застуиати их, за ваљаност женидбе иште се осим очитовања уреднога застуиника и приволење суда." Под малолетницима треба разумети све оне особе од 14—24. године док сшоје иод очииском или шушорском влашЛу, јер неко може и нре него што наврши двадесет и четврту годину биги ослобођен испод те власти т. ј. судским путем прогласити се пунолетним. То бива онда, ако отац са ириволом суда дете изрично отиушта, ако му (само кад 20 год. наврши) даје посебно госнодарство, али ако суд малолетнику трговину или занат дозвољује. Ови дакле не требају приволе очеве. Но има случајева, да неке особе, и ако су навршиле двадесег и чегврту годину, ипак остају под очинском или туторском влашћу. Узроии, ради којих то бива ови су: ако дете, и ако нунолетно, ради недостатака телесних и душевних није у стању, да се само храни и за евоје ствари ностара; или ако се за време малолетности увалило у велике дугове, или постало кривцем такових дела, ради којих га је нотребно и даље држати нод оштрим надзорем очевим. Још овамо снадају и оне особе, које су судеким путем за расипнике проглашени. Сви дакле горе споменути малолетници, као и пунолетници не могу сами склонити ваљана брака; уз њихово очитовање, да су вољни ступити у брак са изабраном особом другога спола, потребна им је и привола законитог им оца, или судским путем постављеног им тутора. Ако малолетник стоји нод очинском влашћу т. ј. ако му је отац жив, закон захтева за ваљаност женидбе, само ириволу оца; нривола суда као надтуторствене обласги нпје потребна зато, шго закон нретпоставља, да ће огац и сам знати наЈбоље просудити, шта иде у корист своме детету, те да неће лшлта чинити, што би но дете штетно било.

СРПСКИ сион