Srpski sion

Б р . 20.

СРПСКИ.

СИОН

С тр . 585.

12. Монастири епархии сремекиа в провинциаље, јакоже привилегиално потверждени сут но КараФиној комисији и Фекетанској реамбулации, и потом сљедовавшеј ц. к. ратаФикиции, прочи же в осталих еиархиах сушчи равно привилегиалним пунктом 29. нотверждени, в сушчествје своем да пребудет. Сљедователње искати, да вси закона на шего монастири инартикулирајутсја со всјеми своими добрами, и принадлежиами, и в чисље системи взираном да останут. 13 Ашче парохиалное свјашченство на шего закона и радујутсја свободами привилегиалними, пунктов 22. 23. и 47., ничто менше ради их сљедујушчаја предложити: 1. Да тоежде свјашченство с Фимилиеју своеју в милитарствје јако и у провинциалу свободни и от всјакаго данодајанија и квартиров чужд будет, синове их в предјеље милитарском к службам военим противу их воли да не нудјатсја. 2, Каждому пароху идјеже до сеље сесион земље њест и ставлен, да ексциндира се, а между тјем о лучшем их состојании шчатус да провидјение сотворит. III. 0 Народје. 14. Зане народ многоразличње отјагчаетсја 1. Что но привилегиам Архиепископу и еиископом за их содержание пристојашчисја десетак, от тогоже народа клер римокатолически, котори и Господа земална вземљут. 2. Что ради тјехже епископов содержаниа, иним бремена видом, обремењатеја сирјеч конвенциеју. 3. Зданием школ и церквеј 4. Содержанием парохов и мамагистров. Проекти убо, да ио привилегиам љета 1695. пунк 38. и 39. ипак, по уставом кралевства Архиенископом пристојашчисја десетак и кадуцитет, за их содержание, и точншее дјел им по званију налагаемих отправление јакоже и за содержание конзисториумов, церквејже и школ сохранение паки возвратјатсја, или ашче тому бити неможно, то упразднивше конвенцијеју заведенаја дајанија, еквивалент по коегождо обстојателствам из ерариума до изобретенија инаго фундуса

кромје отјагоченија контрибујушчаго народа да опредјелитсја. 15. Из призрјенија, что народ илирически и валахијски многочислен сиј, толикољетно в разних воених прикључениах дому аустријскому и краљевству мажарскому, своим мужеством, храбростију и непроломноју вјерностију, јако и дајанием обшчих бремен, похвалне услуге и ползе освидјетелстовал и до ниње засвидјетелствует; ктому что народ сеј взирјајугаче на милитарски точију, а купически чин всја прочиа во Хунгарии обрјетајушчисја народи раздјелно или во особитност взјатија, множеством своим превосходит, сљедователно ови чрез купичество болшим налогов дајанием, овиже кровопролитием пред прочими Государства народами вјашчшују кра љевству творјат и приносјат услугу, прочајаше народа контрибујушчаја класа ашче величеством своим инија непревосходит, то поне с ними удобно соравнити се может, убо просити: Да народ кралевству хунгарскому со всјеми своими привилегиами и преимушчествами вчлењатсја и за истинија и несумнителнија отечества сини во всем кралевствје хунгарском, и јему сопрежених провинциах припознавајутсја. 16. Из преднаведенаго узрока далше искати, да: Народ от чина духовнаго, милитарского и провинциалного на торжествујушчеј диетје мажарске свое репрезентанте в чисље опредјелити се имушчем посилати возможет. 17. Зане народ от начала сего стољетија, јегда вес в милитарствје состојал, с пожертием живота и имјениа даже до сих времен дому аустријскому и краљевству хунгарскому в непреломное вјерности величајшиа и безсмертниа услуги творит, крајњејшее обаче огорчение и печал в сердци чувствует, что во смотрении јего количества и толик служб и заслуг маљејшее число немешев мажарских в њедрје своем видит и себе из благодјејании по уставам краљевства на синове отечества изливаемих кромје всјаке свое кривице изкључена бити искушает, јешчеже в посљедујушчаја времепа мало помало немалија част народа