Srpski sion

(Ј тр 628.

сриски сиоа

Б р . 21.

може и непоередно тражити, да се ишоле поправе, надопуне формалне и реалне мане и недостатке; њ.) окружни главни школски управитељ стоји у неносредном додиру са школским уиравитељима при расправљаљу тема и радња за испите зрелости, непосредно распитује о стању завода и о личним одношајима ученика, у непосредном додиру стоји с управитељима при расписивању стечајева и других огласа, који несу опће природе. о.) главни управитељ може при званичној школској носети непосредно упозорити школског управитеља и професора на њихове мане, а ако би се мана поновила, може их и опоменути, то пак нема на себи карактер дисциплинарног поступка. 182. §. Управни одбор у католичким школама, које издржавају првосвештеници и калуђерски редови, даље градови, муниципије, опћине и појединци, има иста права, коЈа има у краљ. католичким гимназијама, које се издржавају из римокатоличког просветног фонда, изузимају се с једне стране она права, која имају нрвосвештеници и калуђерски редови у оним школама, које они издржавају, така су: школарина, школска оирема, паушални прорачун, системизовање професорских места, намештање, плаћање, пензионовање и сноредно занимање управитеља, професора и нослужитеља, установљене струке дотичних професорских кагедара, дисцишшнарно право (185); с друге стране не спадају она права под управни одбор, која су у школама, које издржавају градови, муниципије, опћине и појединци, у смислу зак. чл. XXX. од 1883. год. резервисана ил министру просвете, која се у границама. овога закона тичу ил оних, који школе издржавају ил се тичу иста права калуђерских редова, који снабдевају школе, а начин, како ће се употребљавати та права, треба се надлежним факторима установити. Свршиће ое.

V Срби еликари. Белешку која је изишла у 15. бр, „Српског Сиона" а под бр. 1.Х1Л1, имам да попуним следећим:

Мојсеј СубошиЛ, родио се у Мартинцима у Срему. Отац му беше столар (по приповедању синовца му Андрије Суботића). Свршио је сликарску академију у Бечу. Ко га је послао у Беч, кад је отишао и кад је свршио, не зна се, али биће да је око 1780. Рад свој отпочео је, по свој прилици, сликањем иконостаса у цркви мартиначкој, јер нема података, да је пре тога шта радио. Осим иконостаса мартиначке цркве, сликао је иконостас цркве у Лежимиру и Великим Бастајима. Тешко, да је шта више сликао, јер је млад умро. Сама израда икона је врло лепа и уметничка. То је потврдио и један академски сликар (Ковачевић из Загреба) када је хтео да прими чишћење истих. Велика је штета, што су иконе много изгубиле од своје оригиналности, јер чишћење икона, које су од свећа већ почађавиле биле, поверено је било једном невештом нестручњаку (Ракићу из Нештина), који је све иконе прањем у врућој води чистио и после према своме густу дотеривао. Има над дверима запис, да је иконостас мартиначке цркве Суботић сликао. Тај запис гласи: 1Јо сда'к8 стчја вдиносбфНК1А и шразд^лилил трцм изсврдзисА цркова сЈа , \$ ал \ ћ стаго Школда : при д|рж1ВН0л»х царк нашшВ 1и)сиф8 Етор6/и8, илшердторВ рил»ско/и8, и Дрх 6п: и /иитрополиту Д1о\гсно П8гник8, и^: ц«'с':, крЛ: и ап : км: таин: сок^кт: при настоАтелк) гс: рит: Ракић(вић8 и) Топлии,« и прот: пр(свгт{р\(- 1и>аннЈ$ Угарковишс; п$и сцнниц^кр; Дкраал>8 Радосаглевичб, За)Јар1и ЛкитичВ, и дЈак: Па^лб 1шан: впитропова За^арји Б?ркич8, Ножи Иковдевич8, ГакршлВ Тамнавцу и сг /и>кста швцкста православ НИ)(Х ХрСТ1/ЛНХ На— 1782 = л»'сца нојЛ: ЖоГ-ссн 08 ботич& Л1а'лер& приопгатио Ј. МИКИ*.