Srpski sion

Стр. 66.

ОРПОКИ сион

Кр. 1

године 5—6000 К на управне трошкове и 2—3000 К на српске вероисповедне школе у овој епархији. Допуњујући за управне трошкове из народно-нрквених фондова одређену своту, омогућио је тај фонд савршенију еиархијску уираву, која је главни живац нашега народнодрквенога живота у овим крнјевима. А као најближа и најбржа аомоћ за школе сиасао је он од пропасти многе школе наше, и хиљаде је српчића за своју Цркву и народ очувао. Данас је тај фонд оитерећеп све већим управним трошкокпма епархијских власти, који се не могу смањити, а да се не доведе у опасност Црква и народ наш у овим крајевима. Услед тога тај фонд са досадањом снагом својом за крагко време не ће моћи школе иомагати, ако се ма са које стране не појача. Али данас баш на том пољу чека епархијски фонд наш огроман задатак. Међу свима епархијама нашим у овој еиархији има највише сржких вероисиове.дних народних гакола, преко 200 на броју, које, ма од усга својих откидали, на на њих жртвовали, морамо не само очувати, него и умножавати, јер спасти или изгубити школе у данашњим приликама у овој епархији значи бити или не бити, живети или пропасги. Од свих тих расадника наших, највеИма су нам угрожене баш оне школе, које на мртвим стражама леже, и које са немаштине, без иомоћи, не могу иостојати. Пошто су пак фонд «зи, клирикални и светосавски још слаби, да свима сиромашним школама у овој Митрополији помогну, то је очевидно да ће свака еиархија бити у том послу и на своје еиархијске фондове уиућена. Потиисана уирава сматра за своју дужност, да на догледу оиасности, које грозе нашим школама, обавести о том своју браИу, а у ирвом, реду синове своје еиархије. Школе су својина не само поједпних опћина, него и све Цркве и свега народа у њој, * а свака изгубљена школа јесте једна изгубљена битка и једаи иораз за сву цркву и народ, Како свако време има своје нарочите потребе, то се за данашње ирилике нате може реЛи да све наше иотребе узмичу ио важности исиред иотребе обезбедити школе. Зато тражимо данас са иравом жртве за школу, а то значи не само од изобиља свога да дајемо, него да се одричемо себе, умаљујемо своје уображеж? погЈ^бе, и иа школе сви да жртвујемо. Потиисана уирава тражи то са уверењем да ће усиети, јер своју браћу у невољи добро иознаје. На земаљском шару нзма народа, који би у жртвама издашнији био од нашега. Од блага земаљскога до крви из срца врела, од последње паре до русе главе Србин је за светиње своје обилато жртвовао. Па може ли се и иомислити, да би иотомци оних иредака, који су за своје светиње и аманете у смрт скакалм, затворили срце своје данас, када су те светиње тако угрожене! Зар ће се моћи тај народ оглушити ваиаја српске омладине: „Дижите школе, деца Вас моле! Јер има л' већег срама и стида, нег' своме чеду не дати вида? Ако би и једна само сриска вероисиоведна школа са нашега немара ироиала, и ако би се и једно српче са наше кривње отуђило од светога Саве, зар бисмо могли имати мирнога сна? Не дати новаца данас на школу, значи изложити ироиасти своју г\ркву и народ. Хајте дакле амо Драга Браћо, ко је Србин и срискога рода и од сриске крви и колена! Мртве страже довикују нам очајно: Помозте браћо! Не стигосте ли на време, изгибосмо! Време је тако озбиљно, да у том светом иослу „ко није с нама, тај је иротив нас, и који не сабира с нама, тај расииа!" (Мат. XII. 30.). Срби Браћо! На основу одлуке еиархијске скумштине темишварске од 4. (17.) новембра 1904. бр. Е. С. 18. 18. из 1904., донесене ради извршења §. 6. правила епархијскога фонда од 1898., отварамо упис чланова прилагача на епархијски фонд наш, и дајемо прилике да сваки узида своју опеку у зграду народне школе, и да тако и себи и својима задужбину подигне. Чланова Прилагача за епархијски фонд темишварски има три врсте: 1.) Добротвора, са прилогом једаред за свагда од најмање 500 К (у највише 5 годишњих оброка). 2.) Осншача, са прилогом једаред за свагда од најмање 100 К (у највише 5 годишњих оброка). 3.) Помагача, са годишњим прилогом од 4 К. Добротворима или осншачима треба да иостану сви они родољубиви Срби, којима је Вог дао земаљскога блага. Осим тога у ред тих прилагача треба да ступе: 1.) све имућније сри. цркв. оићине, 2.) сви срп. новчани заводи и сви новчани заводи где Срби имају акција или удела, 3.) добротворне женске задруге, 4.) иевачка друштва и читаонице и 5.) друге сриске кориорације. Потпомагачи од 4 К пак треба тисуће Срба да постану. Досада се већ многи једнодушно изјаснили да ће својски ову ствар иомоћи. Осим тога манастири и г^мућније црквене оићине треба и досадашњи годишњи принос свој да иовећају, т. ј. да о том решење донесу и потраже дозволу за то од надлежне власти.