Srpski sion

/ С тр 84. СРПСКИ СИОН В р. в.

државе и друштва, већ се стара, да преобрази, усаврши дух народа у држави, дух чланова људског друштва. Хришћ. заиста врши известан социјални задатак, ради чега многи идентиФикују соц. и Хришћ., но оно нити је било нити ће икада бити друкчији социјализам, него што је соц. морални, који допушта реФорие и преображаје, а оеуђује револуције. Оно ће и даље продужити своју борбу за природну једнакост људи. Оно ће се вазда старати за остварење нознатог начела: „воздадит* кск<их должиаА (Рим. ХШ. 7.) Хришћ. нреображава народе али не за тако јединство, гдје ће се сви људи снојити у једно друштво и државу политичку; јер царство, које оно проповеда, није царство овога света, него духа. Хришћ. је позвано, да уведе све народе у једну исту државу међусобне љубави, у царство мира, гдје нема ни првог, ни последњег, већег ни мањег, „гдје су сви једео и у свему Хрисгос". Оно је сила, која безусливно социјализира, јер жели да преобрази све човечанство у једно велико друштво љубави. Но преображајем оно не изглађује индивидуалне разлике, него их само развија и усавршава у јединство љубави. Па каково је њихово учење по свом характеру и посљедицама? При расцепу са религијом, за основ свог учења узимају сам груби материјализам, и тим човека упоређује са животињом, која и нема никаквих других сврха, осим насладе у животу. Једина потпуно разумна и најморалнија тежња човека — по њихову учењу јесте што пријатније ноживити. Земаљско благостање, наслада животом, срећа — сачињавају циљ човекову. Човек има право да буде срећан, но друштво му не да, да се користи тим правом. Основ друштву је породични живот, а породичном животу брак. Ослањајући се на овакове шпекупације, мисао ослободити се брачних веза и добити потпуну слободу у погледу задовољавања телесних инстиката — под социјалистичким режимом захватила је велике дпмензије. — Брак може имати за основу само љубав, поштовање и узајамну симна-

тију; мираз не игра никакву улогу, пошто је постигнута економска једнакост међу људима, а деца, и без родитеља и напуштена биће храњена и васпитана као и сва други. За стуиање у брак пе тражи се више ничије овлаштење, за раскидање везе довољна је одлучно исказана жеља једнога супружника. Жена имајуђи иста права као и човек, поред тога обезбеђена у животним потребама, није више изложена бојазни да ће је, напуштену, као што данас бива с девојкама — матерама, друштво одбацити и осудити на беду и пороке. На децу више никакав срам неће пасти због порекла њиховог, јер ванбрачна рођења не могу тада ни постојати. Огњан МангуловиЛ. (Свршиће се.)

П р а в и л а Вићентија Јовановића митрополита за ееминаристе. д. р. Митрополит Вићентије Јовановић за време свога митрополиеања (1731 —1737.), не само да је издао правила за свештенике, за калуђере, него је 1736. издао правила и за семинаристе, који су се учили у карловачким гаколама. Где је и на ком је месту био поменути семинар, не зна се. Из иетих правила види се, да је ин спектор у семинару био ђакон Петар Рајковић. А исти је Петар Рајковић онај исти Петар Рајковић учитељ и ^акон, који је био први учитељ потоњем архимандриту Јовану Рајићу, који га узеде кад му беше 11 година за свога помоћника, ил' као што рече Рајић „у службу' 1 , у којој проведе пуних 7 година. Иста правила гласе: Рвгули како подобает жити и хотјашчим бити в Семинарии. Всјакому извјестно јест јако в собраниах, а наипаче младих људеј тјажко јест убјегсти грјеха многословија и прекословија, от чего всја прочаја злаја, ? аки от источника гордини происходјат; но јакоже свјати Апостол Јаков глаголет: