Srpski sion

С тр . 348.

СРПСКИ сион

Б р . 12.

и моначеству привел, препоручују, вам же иноком монастира Дивше, по первому вам от нас датому писму лета 1742. Марта мјесјаца 4. да обдержаватисе будете допушчају и поведевају, обаче од васакаго безчинија и зазора да се укиањате и себје у послушанију љубве и покорности к всем да пребудете, и јелико мошчно с помошчију христианскоју за ползу себје и свом монастиру да прилежиге. И тако дадесја Ноемв. 30. 1744. ва натријарашкој резаденции М. П. Арсениј Четверти с. р. целаго Илирика патриарх (Продужиће се.) Пиема АббеиСибонија митрополиту Стратимировићу* Д. Р. I. Господине! Познакомпвсја с Госпожеју Госпожеју Розепберг суоругоју почившаго Коменданта Осечкаго, часто у вас обједовавшеју, јемљу слободу сија вам отправити линии, јеже вас вопросити: истина ли јако гречеекаја, шизматическаја и другаја церков имјеет праздник в годје, в коем она всја религии, кромје своеја, осуждает, п јест ли сие осуждение догмат церкве или основание религии; сие јест, сказует ли она јакоже католическаја римскаја, вње своеја церкве, или своеја религии, не бити спасенију, јако вње греческија церкви спасенију надјејатисја неможно. Благоизволите мја о том обавјестити. Осудити в једин дењ а не в други мње кажетсја невозможним. Желзју знати осуждаетели ви католическују римскују церков. Јеже ли ју всјачески осуждаете, њест ли в сем противословија? Ваша церков вјерујушчи во свјатија и во их чудеса, јакоже и католици римљане, поне осуждати неможет церков католическују римскују, јаже јест сија самаја религија почитајушчаја свјатих. Имјев в смотрении сего нрепирание с њеким Госиодином бавившимсја * Циома су ова писата на Француском јевику, а иревео их је Лукијан Мушицкд. Уред,

в Петербургје, обрашчајуеја к вам Госиодине јеже научити мја. Нознаваја чрез Господина Розенберг ваше вјежество и вашу доброту јеже обвјазати страних, ирошу да би ми разрјешили вопрос јегоже здје представити вам чест имјеју. Аз вам за сие чрез цјелују жизн вјечно обвјазан буду. Равње повељевајте с сим иже чест имјеет бити с високоночитанием Господине ваш покорњејши слуга Сибони Аббе В Брисеље 11. Јаи. 1804. II. Господине! Бојасја јако прежднее послание мсе, чрез ненорјадочное течение пошт, вам не пришло, или бојасја да отвјет, о коем ласкајусја јако мње чест сотворите удостоити мја онаго, не пришел би ко мње сице скоро по адресу, коего чест имјех послати вам јакоже по сему здје прикљученому; јемљу свободу писати вам јешче настојашчее нисание јеже молити вас да би мње сотворили милост отвјетствоваги ми на тое под адресом на Господичну от Хервај, внуку Госпожи Розенберг; и благоизволили в нем просто сказати, сказует ли церков греческаја шизматическаја и другаја, јакоже католичеекаја римскаја, јако вње своеја церкве или своеја Религии спасенију надјејатисја неможно; благоизволили на посљедок изјаснити сае осуждение в чем оно сушчествует, или јего ложност; равње же и примјетити в нем, јако ви сами јесте Господине тој, иже милост показасте с тјем изјаснением. Имјеју бо особливија причини јеже доказати њекоему Господину бившему в Росии, как зло разумјел он закоа Гречески, и какову неправду не вјежа народу каковому сотворити может худо разумјев јего Религију. Ашче би сумњевалеја он, имјеју ли аз от самих вас Господине милост сего изјасненија, не изволили би ви именовати ми каковаго доставјернаго автора о осноеанијах греческија Религии ? На посљедак ашче ви за благо находите, аз носљу јему ваше почитаемое оисмо, јеже јего на всегда убједит,