Srpski sion

С тр . 3*?6.

СРПСКИ сион

В Р. 13.

ће бити и на оним свештеницима, који не теже свим силама заступати интересе своје цркве, него скрштених руку као најамници гледе, како се вук приближује да растјера и разграби овце. Задаћа наших свештеника била би, да сложно пораде, да свим силама свога још неубијенога угледа од упропастилаца својих цркви светосавској поврате стару славу и стару моћ. Не треба губити вријеме у беспослицама, у вјечитом организовању, у спољашњој форми без духа и живота, него сав живот свој посветити једној мисли, једном средишту : повратити цркви светосавској њезин углед и васпитавати вјеран српски народ у духу вјере и православља. Кад бисмо сви на том радили, нашли бисмо се у чвреној заједници и без спољашње какве организације, јер у заједничком раду на једној мисли, што нам је дужност и заклетва светом олтару православнб' цркве, лежи већ готова организација, готово удружење. Кад би сваки брат свештеник и парох у своме кругу дјелања настојао за тијем, да цркви својој достојну улогу даде у светосавској прослави, мислимо, да би додуше мање тачака у програмима било (јер би се много што — шта брисати морало!), али више равума и смисла, више духа, више кориснога и плоднога зрна, јер, као што до данас бијаше, од силне вике и дреке памети не чусмо... Тузла уочи светога Саве 1905.

Пред иконама у обновљеној саборној цркви новоеадекој. Новосадска српска православна црквена општина обновила је своју саборну, светођурђевску дркву. Обнова се та донекле види и -на њеној спољашности. Особито то казују нова громорна и особито милозвучна звона. Али с те стране обнова ова ипак не би заслуживала нарочита помена. Главно је обнова у унутрашњости. Сваки, који се сећа њезине дугогодишње не само скромне, него управо неугледне унутрашњости, биће пријатно извенађен када данас ступи у њу. У њој је данас све ново од таванице до иода: и малерај, и превлака зидова, и прозори, и ико-

ностас и намештај, и иконе — једном речи : све. И све је то лепо и скупоцено. Новосадска саборна црква је данас једна од најлепше украшених цркава у Срасгву. Но овим редовима није смер, да нрикаже обнову новосацске саборне цркве у целини јој, него само да се цроговори о иконама у њој. Иконе су израдили: на прозорима—сликарска радионица Имре Ж^лера у Будимпешти; на своду и зиду внше кора — Стеван Алекси~&, један од чланова познате српске сликар* ске породице Алексића из Арада; а иконе на иконостасу, на преотолима архи.јерејском и мајке Божје нико мањи, него чувени Паја ЈовановиЗ. * 1. (Икоие на прозорима) Ових слика имаде 13 и то: три у олтару (Христов Васкрс на исгочаомт Св. Јован Златоуст иа јужном, и Св. Василије Велаки на северном прозору) и десет у одељењу за народ (на десној страни: Св. Сгеван Дечански, Св. великомученик г Борђе, Царица Јелена, Мајка Ангелина, Св. Методије апосгол словенски — а на лево .ј: св. цар Урош, св. Нпкола, царица Милица, султаница Милева (кћи кнеза Лазара) и св. Кирил апостол словенски). Суд свију оних, који су видели до сад иконе на прозорима у новосадској обновљеној саборној цркви сагласан је у томе, да израда њихова не сгоји на висини данашње умегности у овом послу. Писац ових редака имао је прилике, да у више знаменитих цркава види оваке творевине, и без устезања може рећи, да Желерова израда устуиа не само н. пр. изради икона на прозорима у бечкој вотивној цркви, него да нису у стању конкурисати ни иконама на прозорима у митровачкој српској цркви. Може бити, да је узрок томе и цена њихова, за коју веле, да је прилично скромна (неких 700 круна један прозор). Неке од њих н. пр. Васкрс Хрисгов и Св. Никола ни ио свом цртежу односно узорку, са којих су израђене, не одвајају ниуколико од обичних, слабих с уметничке стране, икона. 0 Св. Ђурђу и Св. Стевану Дечанском можемо само то приметити, да су оне по начину како су приказане, већ познате сриском свету из икона Уроша Нредића. Чија је била мисао, да у ред иконћ уђу ' и ликови несветитеља (царица Милица и сул-