Srpski sion

С тр . 378.

СРПСКИ СИОН

Б р . 13.

на њихову чистоту. а с друге — на њихову службу, приказују се они или у облику не» вине дечице или у облику леио развијених, лепа и обично блага лика младићских (знамење бесмртности) прилика — ни мушких ни женских. Одстуцања у овим иоследњзм случајевима, и то саало у цртама на лику, бивају на страну мушких, а та одступања се оправдавају с једне стране с тим, што је реч анђео мушког рода и о њему се у св. Писму говори сваки пут са облицима мушког рода, а с друге стране што се из разних случајева, у којима се они јављали људима, даје закључити, да су ва људе учинили утисак иојаве мушких прилика. Ова три начина ириказивања анђела су, по моме мишљењу, понајзгоднија, а као што се види и једиаа оправдана, и они се најчешће и јављају у хришћанском црквеном сликарству. Приказивити пак анђеле као женске — није ни умесно ни основано. Кад се неки саблажњују, ако је еликар приказао Богородицу са грудима нешто саобразнијим са грудима једне мајке, која сама доји своје чедо, — како тек мора таковима бити, када виде анђела, кроз чи.ју танану кошуљу на прсима иродиру јеаре девојачке груди ? И ако се са пуршанцима у оном нрвом погледу не слажем, јер не видим у ономе, што замерају, ничега саблажњивог, инак у овом другом случају морам одлучно и сам да им се придружим и нротестујем против таковог приказивања анђела. * 3. (Икопв Паје ЈовановиЛа). Дошли смо до онога што~се"сматра и што у истину и јесте највећи и најлепши украс новосадске саборне цркве — на иконе Паје ЈовановиЛа. Сасвим је ириродно да је још у почетку, кад се само чуло ца је баш он позван и да се нримио овога посла, било велико интересовање: шта ће нам прослављени овај Србин уметник дати? Остављајући да о сликарскоЈ вредности њиховој прозборе стручнији људи, ја ћу се у приказу своме ограничити у главноме на пи тање: да ли је уметник извео овај посао према сврси икона и учењу црквеном, а тек у другом реду и мимогред учинити своје примедбе на саму сликарску израду икона. Пконе Паје Јовановића су скоро све сме> штене на иконостасу, где их за сад има 23, а касније ће се умножити са још две; за тим

на престолу архијерејском и престолу Мајке Божје, и напослетку две над певницама, које ће накнадно бити нзрађене и на своје место смештеие. „11р&№бадх" икона на иконостасу има шесг, и то: на десној страни Исус Хрисшос, Св. Јован Претеча и цар Лазар. а на левој Богородица (са Богомладенцем на рукама), Св. Ђурађ (храмовна икона) и Св. Сшеван Дечански. — На „царским дверима" су Влаговести, на јужним (десним) дверима Св. А рхи^акон Стеван , а на северним (левим) Св. Арханг. Михаило. — У реду над нрестоним иконама су: на средини (над „царским дверима") Тајна вечера, с десне стране ове попрсја евангелисша Луке и Јовани и апосшола Пешра, а с леве поирсја евангелистћ Матеја и Марка и аиостола Павла. По једно, крајње, место са обе стране остало је за сад празно. — Над овима, т. ј. у трећем реду, смештено је шест икона празника Господњих са иконом Св. Тројице у средини и то тако, да су — почињући са северне (леве) стране иконостаса поређане овим редом: Ро-ђење Хрисшово, Крштење Хрисшово, Ускрс, Св. Тројица, Преображење, Вазнесење и Силазак Св. Духа на апостоле. — Одмах над овим редом уздиже се крст са РасиеЛем и са ликовима Богородице и аиостола Јована испод крста, као саставним деловима Распећа. Пошто сам их тако наређао, сада да их прикажем посебице. Средиште иконама на иконостасу чини Св. Тројица, највећа од свих. Уметник је удесио тако, да ова икона буде најсветлија, па да се светлост одатле према цериферији постепено губи. Истичући тако ову икону, умегник је сасвим правилно постунио. Основ и полазиште за хришћанство је заиста Св. Тројица. Но у тежњи, да се на неки начин од ове иконе светлост полако шири на остале, Паја Јовановић је по мом мишљењу употребио и сувише живе и светле боје тако, да ова икона на дану мало и сувише бљешти. Тако се бар чини мени, као несгручњаку. Осам тога за лик Бога Оца могао се и требао наћи згоднији модел. Ово је пре Јир^ег Топапа него хришћански преблаги и најираведнији Ђог и Отац. Па ни положај, у киме се Бог Отац и Бог Син на овој икони .један према другом налазе, није без замерке. Једно-