Srpski sion

БР. 21.

СРПСКИ СИОН

С ТР . 631.

човек да је пророк, шта би тек код нас бидо, кад би овладале социјалисте! За то и опет велимо нашим странкама и њиховим вођама: мирите се, сложите се и заједнички паметно и мудро радите да социјализам не ухвати јачег корена код нашег народа, јер ако ухвати, зло ћете и ви проћи! Оканимо се ми веза и пријатељства са мађарским и хрватским опозицијама, кад ми нисмо међу собом сложни. А каква је искрена љубав међу нашом и хрватском опозицијом, најбоље је показао избор у Вуковару. Обе су наше опозиционе странке препоручиле својим вернима да гласају на др. Палачка, а кад овамо, а они га оставише на цедилу. „Не ћемо Хрвата" довикују радикали својим вођама. А тако ће бити и код других избора, и многи ће и српски и хрватски опозиционалац остати на цедилу, јер стеклиши не ће хтети бирати Вла, а Срби опет Хрвата. Северинеки банат и иеторија ееверинеке жупаније од Пешти Фриђеша. (Наетавак.) Мункачки се владика Методије 1689. год. назива мункачким, маковичким, сепешким, краснабродским, мармарошким и владиком читаве Угарске, а нико не може озбиљно узети, да је ико могао бити владика у толико жупанија и да је толико владичанство било. Доцпије владике употребљавале су краћу титулу. Први мункачки владика је био Јован 1491. Да пре тога неје у Мункачу било владичанства, позивам се на писмо краља Матије од 1458. год., у коме се ман. св. Николе поред Мункача назива рутенскогрчком гтарохијом, која је колевка мункачког владике. За време краља Матије, ни у Ердељу неје било правосл. владике, јер ердељски војвода Јован Понграц писмом од 1469. год. налаже начелнику, судији и саветницима В. Оибиња, да ови помажу људима Макарија галициског владике, кад дођу да од влашких попова купе десетак. Оваку до-

зволу не би добио владика ван земље, кад би у Ердељу било владике. 3 ) Скоро је у исто доба је Ђорђе Бранковић- (1496.) са братом Јованом био деспот у Срему. Ђорђе прими у калуђерству име Максим; софијски Митрополит Левита га посвети за владику у Купинову. Кад Максим не беше сигуран у Срему од Турака, оде у Влашку, где га за митрополита изаберу. Кад се одавце враги у Угарску, сазида манастир Крушедол. На скоро за тим га позове опет влашки војвода за митрополита, но жеља га је вукла за сво.јима те се врати по други пут и умре у Крушедолу 1516. год. 4 ) Мађ. краљ није одобрио наименовање Максимово за владику, и устав мађ. о томе ништа не зна, те га тако не можемо уврстити у ред мађ. владика. Први православни впадика на територијуму Угарске. био је Јован, мункачки владика. Из две дипломе краља Уласлова IV. види се да је мункачки владика зави сио од ердељског владике грчко-источне вере. Мармарошки Власи староверци су потпадали под београдског митрополита за време краља Матије; и њихови попови несу морали плаћати никаквог десетка. 0 томе говори краљ у писму од 1479. год. у којем спомиње Јоанићија као београд. митрополита. Андрија Шагуна мисли, да је тај Јоанићије био ердељски митрополит, али не примећује да је Јоапшсшз те!гороШа Шпс1о1а1ђепз18, а не АШа ЈиПегшз. 5 ) 8 ) Читав тест ове врло знамените дишгоже: РгисЈеМез е! СптитвресН ди1а 18 ЕеуегепДиз Макапи§ Ер18сориз 6аШс1еп§18 8ирег Рге8ђу1;его8 \Уо1асћа1е8 сег^ат 1ахат е4 рготепШз виоз ех^еге ћаће1;: 1§1Шг тебМб <ШесИоп1ћи8 сотппИЈтиз е4 тапс1ати8, с|иа(;епи8 (1ит јрзе Макапиз Ертсориз ћајизтосИ ргоуепШз зиоз 8ирег <Ис1о8 РгезћуСегоб \Уо1асћа1ез 1п теШо уез №1 ех^еге уо1иеп1;, т ћијизтосИ ехаспопе еИет отп1 уезгго аихШо а <1е88е (ЗећеаЉ. 8есиз поп Јас(;иг1. Ех СавЂго позко Вуо<1 (;егио сИе &зИ Хаиу1(;аи8 У1г§т18 §1опозае. 4 ) Енгел: Ист. Србије и Восне. 453. 434. стр. 6 ) Шагуна: Иеторија грчко-источне цркве у Аустрији 23, 32, 47 стр. Шагуна од дитоване краљ. наредбе иисли да је закон, и позива се на први зак. чланак, као кад би пред љиме били зак. чланци. Те год. неје ни било сабора. Исти: Прилог за рготетопа о истор. праву. и т. д. 5 стр. И Хинц