Srpski sion

Б р . 25

СРПСКИ СИОН

Стр. 745.

рече — како му је мило, што види да је и онај део свештеества, који је неко време био на етраниутици, печео да увиђа даје штетно и по цркву а и по њега самог, што је запливао за политичном струјом, која је противна цркви. Свештеник може — рече — много и много учинити у својој општини, јер зна из искуства шта све одушевљен свештеник за цркву и школу, може у својој општини да учини. Свеште никова је најсветија дужеост да проповеда међу својим парохијанима мир, љубав и слогу. У цркви не треба — рече — да има сгравака, него свима треба да је пред очима задатак цркве и свештенства. У нрвом пак реду нозване су окружне проте, који имају и треба да имају уплива и код свештенства и код општина, да савесно отирављају своје нагзорне дужности, да тачно и истинито извештавају свога дијеце- | зана о опаженим ман?ма и недостатцима, те да и они сваком приликом стишавају по општинама страсти и упућују на љубав и слогу, а особито да обраћају пажњу на учитељску и катихетску дужеост свештеничку. На политичном пољу — рече — нека сваки по својој памети »росуди, да л' му и у колико му дужност допушта, да се бави политиком и које странке да се држи, ал' па црквеним пољу, ту не треба да има странака, и на том пољу треба да је све свештенство сложно и у целини, и он се — рече — нада, да ће бар већина свештенства увидети, шта му је прави позив и како треба да живи и ради. По добијеном благослову, приступи Његовој Светости умировљени генерал Марко витез Кнежевић, те као стари познаник и пријатељ честитао му славу, на што му се Његова Светоет срдачно захвалила. За њим су се поклонили Његовој Светости изасланици ОФицирског кора 70. пуковније потпуковник Стеван Рогоз и мајор Димитрије Михајловић, који су му у име реченог кора честитали славу и највише царско и краљевско одликовање, са жељом да још много година поживи на понос цркве, државе и аарода, на што им је одговорио, да му је мило, што га се сетио онај кор, у чијој пуковнији има већином војника његове вере и народности.

Подобијеном благослову ступи предЊегову Светост велики жупан сремске жупаније Имра пл. Хидегхети, са одличним изасланством сремске жупаније на челу са полжупааом Јосифом Суботићем, те у име жупаније, чије је Његова Светости патријарах други највећи вирилац — члан скупштиее жупанијске, ноздрава му и славу и остала добијена одличија, на што му се Његова Светост натријарах искрено захвали са жељом да и г. г. чиновници жупанијски дочекују 50. годишњицу своје службе. По добијеном • благослову, ступа пред Његову Светост Стеван В. Поповић, кр. саветник и члан хрватског сабора, у друштву са члановима саборским: Илијом Машићем, др. Миланом Максимовићем, др. Лазом Секулићем, Гашом Девићем, Николом Петровићем, те у име српског клуба поздрави му славу и одликовања, аа што Његова Светост патријарах захвалавши се на поздраву, рече им, да је мислио да и сам дође на сабор приликом претреса закона о верском одношају између појединих хришћанских вероисповести, но, како је међутим заковски предлог о њему усвојен, изразио им је своју радост и захвалност Богу, влади и посланицим*, што је он усвојен, те ће једном престати трзавица бар на том пољу. По добијеном благослову, ступи пред Његову Светост потнредседник архидијецезалне ковзисторије Анатолије Јанковић са многим члановима сва три одсека епархијских власти, те поздрави га рекавши: Част ми је у највећој одавости предвести Вашој Светости чланове конзисторије, административног и школског одбора архидијецезе наше, и са истима заједно поздравити Вашој Светости као председнику тих власти данашњу 50. годишњицу часне и дичне свештеничке службе Ваше са искреном жељом, да Бог даде В. Светости крепка здравља и трајна живота, како би још дуго могли стајати на челу Архидијецезе, и Вашим очинским и мудрим саветима припомоћи, да нам и црква и свештенетво и народ у сваком добру напредан и са својим Цркв. властима задовољан буде, а у знак наше топле благодарности на доса-