Srpski sion

Г ,Р. 25. СРПСКИ СИОН ,.тв. 749.

јева Митрополије Карловачке, не бојећи се ни олуја ни мећаве, овде скупили, видимо сви, да је српска народна школа трошна земуница, којој шкоди и киша и ветар, а којој прети поплава од туђинске реке, која је набујала и кућицу нашу све јаче и јаче бије таласима својим. Знамо ми и то, а казаће историја и потомству, да је Ваша Светост најјачи заштитник те школе. Не само да зидате школске зграде, него пратите развитак њен са потпуним разумевањем и вазда живим интересом, — а браните је толики низ година против еваке туђинске навале. Показаће будућност, да је Ваша Светост не само до сада највећи добротвор српске народне шксле, него да је у опште највећи школски човек овостраног српства. Увиђајући све то, осећамо особиту радост, што Вам као представници српских народних основних школа и забавишта, свих виших девојачких и учитељских школа, можемо овом приликом благодарност нашу изразити и дуг живот са крепким здрављем пожелити, како би се интенције Ваше Светости око одбране, осигурања и унапређења српских народних школа и остварити могле, — у чему ћемо Вам ми сви бити орни и одушевљени сарадници. Живила Вагпа Светост на многаја љета! На овај је поздрав Његова Светост патријарах одговорио, да је од почетка свога јавног рада сматрао цркву за матер, а школу за кћер. Одавно је — рече на жалост враг посејао семе и између њих, те међу њима нема оне слоге, које треба да је међу њима. Даље — рече како се на жалост и наш народ слабо труди да подигне на нужну висину своје школе и да достојно награди њене раденике —- учитеље, Мој кочијаш има већу плату од плата што их има већина учитеља. Установљавајући фонд св. Саве са својим прилогом, ја сам држао да ће исти брзо растити и да ће моћи покрити многе наше школске потребе, ал на жалост народ се врло слабо одазвао, и да се није нашло неколико родољуба, исти не би могао подмирити ни оне потребе што

их подмирују. Нисам ја исти фонд рече — због себе установио и ради своје славе, него за народ, и кад народ радије слуша којекога и за њима се поводи, нека сам препише себи последице. Наш народ треба да се угледа на остале народе, који грдне своте издаје за издржавање својпх школа, гдекоји издаду годишње више на њих, него што је наш народ издао за 10 годнна. За то Вам мећем на срце, да упливом својим порадите на томе, да се што више прилаже у исти фонд, а и ја ћу дај Боже здравља још у њега приложити. Две девојчице из забавишта овдашњег, одекламоваше две песмице и прецадоше ЕБеговој Светости пукет од цвећа. По добијеном благослову, ступи пред ЕБегову Светост управитељ новосадског учитељског конвикта Аркадијг Варађанин, умировљени управитељ више женске школе са неколика одборника,те поздрави га овим речима: Ђаша Светости! Исте године, кад је Ваша Светост, вољом народа и неизмерном добротом Њег. Величанства, нашег премилостивог краља Фралц ЈосиФа I., примила патријарашки жезао и стала на чело цркве и школе Митрополије Српске, поникла је међу српским учитељством једна хумана, а смером својим просветна установа, која се назвала „Српски Учитељски Конвикт у Нов. Саду". Чим је то друштво добило законом освештана правила, пао му је први поглед на Вашу Светост, као новог архијереја, те је у понизности већ из своје прве редовне скупштине умолило, да се Ваша Светост прпми високе заштите тог првог законом ујемченог учитељског удружења Митрополије Српске, и Ваша је Светоет прихватила смерну молбу свога учптељства, те проширила свој архипастирски благослов и над том учитељском установом, која је под зашгитом еветог благослова Ваше Светости, хвала милом Богу и дарежљивој руци нашег народа, тако лепо напредовала, да имамо свој дом и у њему смештеао на исхрану и васпитање 75 које питомаца, које иитимица, међу њима троје учитељске