Srpski sion

отр„ 760.

српски сиои

5>р. 25.

ријски ироцес, а који тече без застоја, не знамо и не можемо знати, шта ће се сталожихи као каиитал будућности, а шта ће минути као сан. Последници наши судиће нас по последицама наших дела, по уветима, које смо спремили за њихов живот и борбу. „Покољења дјела суде", а ми можемо у свечаном расположењу завршвти са Енглезом Еен. Кидом, по којем опће добро тражи превагу тенденција, које обухватају интересе родова још нерођених, видећи сасвим јасно у делама Њ. Светости тежину несумњивих такових тенденција. Уиме Одбора, који ме је послао, да на овом месту изречем своју незнатну реч призеања и захвалности, уиме српске просвете и школе, књижевности и уметиости — нека је слава и вечна хвала Његовој Светости, преузвишеном Господину Георгију, патријарху српоком! Живео! Олушаоци говора, за знак иажње своје и одобравања, у част слављеника нрекидаху говорника са бурним клицањем: „живео патријарх" „живела Његова Оветост". Мило нам је било видети кор слушалаца Карловачке Богословије а још више је лорасло уживаље наше, када се одабрани и зрели гласови њихови армонично стоиише у красној комнозицији Ф. Басена: Крстоносци на мору. Буру морску и молитву крстоносаца смо разабрали изражене у тој иесми и неусуђујемо се даље да оцењујемо са уметничке стране извађање те пијесе, да не бисмо умањили можда заслужено признање. Но посматрајући како је одобраваље после свршене иесме долазило са свих страна, дакле и са компетентне, судимо да је богословска омладина са другом својим Лазом Мирковићем, учеником проф. Котура као коровођом стекла лепо и опће признање. Визија прослављеног песника Лазе Костића: „Бранко и Вила му" ко.ју је песник у знак свога поштовања према Њ. Оветости за ову свечаност спремио, обрадовала је све присутне иоштоваоце Њ. Оветости. Вила доводи Бранка незаних очију у центар Карловаца испред величанствених зграда: Двора патријарашког, Народног Дома, Богословског Оеминара, Семеништа манастирских питомаца. Ту му скида

повезу са очију и пита га, где је. Настаје дијалог у којем вила казује и тумачи Бранку, који не мсже да се разабере да .је у Карловцима, дела Бранковића иатријарха. Бранко у заносу вели да је то много за један век, и пита Вилу, како се народ, свештеници, учитељи, књижевници и новинари одужују томе добротвору своме? Звезде се гасе, пођи Бранко, одговара му Вила, зар да не чује овде правога одговора? (Ово значајно питање Бранково не ће годити некима, који встини не служе, али истина не угађа свакоме!) Међутим је кор пропратио ову појаву из далека тихом песмом: Само слога Србина спасава! Слава Георгију Бранковаћу! Ова иојава је на позорници живо изведена. У дну позорнице у тренутку када ће се појавити Бранко и Вила му, паде застирач и указа се велика слика, на којој је приказан центар Карловаца са сноменутим зградама. Вилу је врло вешто ирестављала гђца Вида Коњевићева а Бравка тако исто Милорад Игњатов слуш. Богосл., који се и вешго маскирао, да је био верна лика Бранкову, како га по слици знамо и вамишљамо. Када је Пера Сгојановић пун смерности изашао на позорвицу, љубав. ношговање и понос свих слушалаца изражено је у бурном поздраву Србина уметника. А када је загудио арију из своје опере „Бенгалски тигар" која је недавно симпатично примљена у Пештанској опери, настала је тишина, да се могао разабрати и најфинији звук под уметничким потезом гудала уметникова. Уметника је на гласовиру дистингвирано пратила вешта свирачица гђа Мара Ђорђа Поповића. Велико уживање слушалаца у уметничком свирању П. Сгојановића, није се задовољило ни после друге иијесе X. Вјењавскога: Мазурка бр. 2., него је непрекидним аплаузом изазвало уметника, да задовољи томе и трећом својом оригиналном пијесом. Ире но што је уметник отпочео ову пијесу, ступи пред њега одушевљени Србин др. Лаза Поповић, те са неколико бираних речи преда му сребрни венац са српском тробојницом од стране приређивачког одбора, као уметнику и као Србину уметнику. Госпођа Мара Г Б. Поповића допраћена је за гласовир са китом лепога свежег цвећа. Беседа је завршена VIII. Руковетом Мокрањчезим којзга је са великим усиехом и на велико задовољ-