Srpski sion

I т:. 92

СРДСКМ сжш

1р 3

протопрезвитерату, заврши свој чланчић с речима: „Народна свест ће ускоро показати!" И ми се уздамо у народну свеет у темишварској епархији, и да је наш народ у љој до сада могао провидети и упознати, ко су и какви су радикали и њихове вође, и какви су на речима и обећањима, а какви су на делу, те да ће бирати за чланове људе угледне и црквене, а не којекакве ветропире и голоигре. Те ако се тако обаве избори, ми смо уве= рени, да се „Засгавин" § лија неће покорити вољи народној, него да ће по обичају радикалском узвикпути, да то није излив воље народне, него насиље епископово, школског иадзорника и осталих алмажана, дочим наиротив тамо, где избори испацну по вољи радикалној, па да су се при избору ма каква недостојна средства уиотребљавала, од којих радикали не презају, за таке ће рећи: народ је своје рекао, народ је своје учинио! Да би „Заетавин" §-лија још већма осоколио своје верне, написао је у истој „Застави" још један чланчић о изборима за еиархијску скупштину из кикиндског протопрезвитерата — види се, да му тај протоирезвитерат не да мирно саавати —, те рекавши како се народ заталасао изузимајући Желенце и Врањево (па да шта је у Меленцима г. Мато први аутономни стагистичар провео сво.ј век, ширећи и угврђујући у њему радикалство?), и како ће радикали нобедити свуда, поред свег ровења Богдана и проте Влаховића, и то тако, да ће алмажаннма народ несташну и непослушну децу њима плашити, с којим речима заврши своја мудра разглаголствија.

Грк 6. Јануара. 1906. (Протојереј Коста ЗмејановиЛ иарох грчанСКИ 1865.-1905.) Прото Коста Змејановић родио се 11. Октобра 1841. у дољњем Ковиљу — „Шајкашка" где му је отац Михајло, као свршени богослов, учитељовао. Основну школу похађао је у Добановцима и Карловцима, а онда тривијалку у Петроварадину и Карловцима. Свршив после тога вишу гимназију и богословију у Карловцима с врло добрим успехом, буде именован учитељем основне

школе у Буђановцима на коме месту оста школ. године : 1865|6. и 1866|7. Постављен дне 24. Јула 1867. за протонрезвитератског помоћника у Митровици, предавао је на главним мушким и женским школама, нижој ц. к. реалци и постојавшој ц. к. војеној школи веронаук, на потоњој још и српски језик. У грађанској срп. читаоници обнашао је, за цело време свога службовања ту, и част тајника, те је и правила још и данас постојећега срп. цркв. иевачкога друштва састаио и написао. Кандидован на 12-ом месту између 30 комнетената за пароха у Грку, би једногласно избран, и нотврђен и 2. маја 1871. ио нроти Урошу Милутиновићу, уведен у звање, које још и данас Богу у славу, роду на спас врши. Веран узвишеноме позиву, предњачио је свагда живим примером у свему, што је проповедао. — Тако, нема дворишта, багате ни салаша у хатару грчанском без понеколико комада најплеменитијих воћака, које је он својом руком оплеменијо и народу бесплатно поделијо, док у кухињској му башти ено данас око 400 најизврснијих, за расаду доспелих, крушака и јабука, које је старац у 60-им годинама каламио. Шљивик, што га је на јутру и пол парохијалне земље, подигао — нешто је ванредно дивнога. жива књига, која сама привлачи, говори и учи. Поп-Коста је израдио, да је шумско-господарствени уред Петроварадинске имовне опћине у Митровици подаријо у Грку једну модерну зграду, у пола села за две школ. собе и два учитељска стана и тако је једноразредна основна школа у месту у троразредну проширена, а да онћину ни потуре не стоји. Зграда та преведена је грунтовно на срп. прав. црквену опћину у Грку, коју је он на вечита времена материјално осигурао тиме, што је у згодчом часу са својим људима постигао, да је на њу 450 јутара опћинскога пашњака грунтовно преведено (1893. год.Ј, а 300 јутара земље (уасап1;,) од кр. Финанцијалног ерара прекупљено (1902. и 1903 в год.) да тако опћина та преко 700 јут. земље поседује и њоме се користи. Године 1887. видимо о. Косту међу врвима штоно траже гроб срп. гуслара Филипа Виш њи%а, подижу му споменик и тако откривају светињу, којом ће се Србин овога забитнога и заборављенога краја заносити и оживљавати. Увек се живо заузимао за просвету и привреду овога места и оно има њему много да захвали.