Srpski sion

634.

СРПСКИ сион

К?. 23

своја ради одржања и напретка овдашњег срцства чинити. Зграда ова и намешгај стаје их иреко 4000 круна. Велика им хвала! Академска омладина ставила је на цељи видања школске зграде у Чобанпу сакуп .Ђени новац е-ларх. школско* одбору будим -ком на расположење у износу од 1921 кр., која је свота заједно са каматама изнела 195Ј кр. 59 ф. Овом свотом је темељно обновљена, нреиначена н са једним метером подигнута стара школека зграда, која сада у целости служи за учитељски стан. Тнј је стан сада тако лепо и удобно удешен, да спада међу најлепше учитељске станове у целој митрополији нашој. Евала свесној и родољубавој омладини нашој, коЈа је омогућила, да се норед обновљеног храча и нове школе и учитељски стан могао оправити Освећење обнорљенога храма обавио је сам ктитор, впреосв. г. епископ Лукијан дана 11. (24.) септембра 1906. године уз асистенцију целог околног свешгенства. а у присуству многобројног народа из мест <, из Номаза и из Сент-Андрије и изасланика нолитичких власти, а иосле тога је одслужло архијерејску св. литургију, на којој је у дугачк»ј беседи пуној савета добра и брпжна оца поучио нрисутни народ у сваком правцу жи !ота његовог. Велељеније архијерејске лигургије у обновљеном храму увеличало је п складно појање академ1'ке омладине, другог добротвора чобаначке школс, коју је омладину упрачитељ Текелијина завода, наш опште љубљени и речиги Чика Огева на ову ретку славу довео, а че мање је увеличала архијерејску литургију и та околност, што је високопр. г. епископ Лукијан ни истој ]>укоороизвео новога окр. протопрезвитера мохачког, сина оних крајева, г. Јована Бешлића на степен протојереја, и руположио бившег сентомашког ђакова, г. Златоја Поповића за презвитера, који је постављен за администрагора батске и дуна-рдоњске иарохије. После освећења храма освећена је и нова шко.тка зграда, коју је присутни добротвор црквеној ошптини нредао. После тога је цр) венн општина како свом љубљеном архипастиру, највећем ктитору свога храма, тако и г. Евгену Думчи, своме великом добротвору, предстала и тонло благодарила за њихова велика, доброчиннва, која, је ради нечитог спомена на сиомен нлочама, које су у храму и

на школској згради смештене, укратко опи ала. Ово је без сумње најеветлији дан бло у живо1у ове малене општине, којој желпмо. да се добивеним даровима: ревним похађањем св. храма и управљањем свога живота онако, као шго се у св. храму проповеда, и вредним шиљањем деце своје у школу много користи, чиме ће најлепше плодове искрене благодарности сво.је према великим добротворима својима показати, а ови ће увек задовољно рећи, да је вредно било толике магеријалне жртве за њу принети. С. Ч.

Много званих а мало избраних. (Свршетак.) Само 10. писмо Младена Видојевића гласи : 10. Може ли нам бити прави пријатељ онај, који не верује у Бога и душу? Кад би вође социјалистичке истински осећали нашу беду и невољу, они би нае морали одвраћати од онога, што нас најјаче убија, а не да нас увлаче у још јачу беду само зато, да преко нас постигну оно за чим иду. А зар и може имати правог, братског осећаја за нас онај, који ае верује у Бога и у душу? Зар онима, који су Христа разаиели, могу биту мили они, који у Христа и његову цркву верују? Баш у том се види да нас вође еоцијалистичке хоће да заведу, да нас после баце у још већу беду, што хоће да нас отргну од Бога, од Христа и од цриве и да убију пред нама углед нашах попова, као да су они криви нашој невољи. Ја нисам поп, па да о томе умем много казати, али колико сам читао историје, знам да је свуда и у свако доба пре Христа радник био роб, с којим се поступало као да је каква ствар, а не човек. Наша вера је укииула роиство. Вера чува раднику његово лично и човечанско право и брани га од неправде са сваке стране. Вера учи да смо пред Богом сви једнаки и да послодавац мора радника као свога брата сматрати. И кад нас неко нонижава, ми се у борби за погажена наша права увек на веру позивамо и њоме се бранимо. Вера је нас до данас одржала као народ и очувала и ми ћемо с њоме најпре и најсигурније наша права извојевати. Да се одрекнемо вере кажу социјалисте. А у чему ће радници имати јемства, да ове социјалистичке вође неће раднике завести и обманути, кад они немају вере и савести која би их гризла са неваљалствои, које учане? Баш и ове ! социјалисте увек вичу, како валике каиигалисте раднике у г своју саможиву корист немилице иси -