Srpski sion

Бр. 23.

ПРПОКИ ОИОН

С тр . 635.

савају. И вође социјалистичке су од крви и меса као н капиталисте. Кад капиталиста исисава раднике, јер нема Бога ни душе, ако и ми сви не будемо имали Бога и душе. на што нас социјалисте упућују, онда ћемо сви ми један другог исисавати колико год ко може, јер кад се не морамо обзирати на савест, на Бога и душу, од кога ћемо зазирати? Социјалисте хоће да убију углед наших попова, на веле, да иопови гуле народ. Од свих попова разних вера, што у нашој држави има, наши попови имају најмању плату, а ови по мањим селима управо једва на крај излазе. Социјалисте не познају наше прилике, па говоре Бог те иита о које чему, што у нас није. Шта се нас тиче како је код других можда вера ? У нас се плаћа парохијал но порезу и плаћају највише имућнији, сваки према стању, а све што је главно у нас јебесплатно као: крштење, венчање, сахрана, Наши су понови с нама делили увек и добро а зло. Они су увек били с народом и за народ. Док је српски народ био под Турцима, попови се увек били на ограшју за народна права. Они су народ соколили да не клоне и очували га. Кад смо се овамо преселили, и ту су наши понови морали да подносе разне муке и понижења у обрани за народ, јер су нас овде волели само онда, кад су нас требали, а иначе су увек ишли за тим, да нам наша права укину, да се не можемо овде као народ развијати. Па и дапас кад устајемо сви за наша права. с нама су и управо воде нас наши попови. Ко има чисту памет, ко бар нешто разуме и зна, тај ће знати куд смерају социјалисте, кад хоће да нас отргну од наше вере. Није то првина да нам се на веру напада. На српски су нарад кроз векове нападали силви ненријатељи, да га од његове вере и цркве отргну и ерпски је народ све те нападаје са својим поповима одбио. То нас је и очувало. Зар да оставимо нашу веру и цркву за то, што нас тако уче и подбадају на то солијалисте? Да после раде с нама шта хоће.

Посвећење Јована Георгијевића за епиекопа осечког. Д. Р. Преосвјашчењејши Г. Еиискои о Христје брате Љубезни! 11о соборном Вашего Преосвјашчеиства јако и всјех ирочих Г. Архиереев избрании и вотумах, и такожде в нризрјении наших вседневних о дјелех народнах обшчих попечении коих ради о еиархијских должностех иартикуларних точно до-

сезат неможем, вчера в ден успенија Пресвјатија Богородици честњејшаго архимандрита Г. Јоана Георгиевича освјатихом во епискона, нарекше јего на Богоспасаемиј Град Осек и јему надлежашчија веси, јако да дотоље должности епархии нашеја возполњает, дондеже и Госнодеј Архиереев о нем изречени вотуми возснолњаетсја. Сие вашему Преосвјашченству за извјестие јавити хотјехом, пребивајушче Вашему Преосвјашченству Благ желател Арсениј с. р. Патријарх. В Карловцје Августа 16. 1746. Г. Будимском Епископу Василију Димитријевичу. Георгијевић је нотврђен 15. Јулија 1750. за епископа вршачког, 27. Августа 1769. буде изабран за митрополита и као такав је умро 12. Маја 1773., а сахрањен је у Крушедолу.

ЛИСТАК. \Ј В е с т и. Седнице автономних власти. Народно-школски Савет зазван је за 2. Децембар у седницу. 27. о. м. одржао је арх. административни одбор свзју пленарну седницу, а 28. арх. конзисторија своју пленарну седницу и школски одбор. Архидијецезална епархијока Окупштина која ће се у Срем. Карловцима дана 30. Нов. (13. Дец.) 1906. у дворани вел, гимнавије карловачке у десет сахати пре подне сасгати, отпочеће са овим програмом: 1. Призивање св. Духа у саб. цркви х 1 2 10 сахати. 2. После призивања састанак скупштинара у гимназијској дворани. 3. Избор председника по старешинству. 4. Избор перовође по младости. 5. Избор изасланства, које ће Његову Светост патријарха као Председника но достојанству у скупштину позвати. 6. Отварање скупштине. 7. Предаја веровница. 8. Избор верификационог одбора. 9. Избор одбора за шкрутиниуи. 10. Извештај верификационог одбора. 11. Конституисање скупштине. 12. Поднашање извештаја, предлога и других поднесака. 13. Избор одбора за дневни ред. 14. Извешгај одбора за дневни