Srpski sion

С тр . 456.

СРПСКИ сион

Б р 29.

ствари, нити се од њих какоти од свеш» чееика море узпмати десетак, или кои други данак, али море бит да се речени десетак претендируе од љихову браћу и од родбине у толико разумјете ваше преузви шено господство, да ја у томе десетку никаквога интереша или Фајде неимам, будући да ние мој веће цесарски десетак, само толико да имам и једно бриме на врату исти десетак од људи иокупити и у цесаровину подпуно предати, и тако по исти начин будући да мени у истом де сетку нишча неима, ја од моје стране не би марио, ако би не само попова родбина већ и цили Срим био слободан од десетка, нити ја тај десетак преписуем, веће преписујуга коморски људи, нак се мени онда прикаже теФтер од преписа и кога год наћем да је у теФтеру уписат, ваља да плати, и јербо другојаче ваљало би да ја место таковога од свога доплатим, како би изишла сума подпуно, и тако видите ваше нреузвишено госнодство, да ја у томе ниш« ча немам јер кад би коју Фајду у томе десетку имао, зашчо би дакле код светле коморе толику труд ноднео и много солицитирувао докле сам извадио да исти десетак кои се нарво по два Форинта хаков по срему плаћао, сада пак извадио јесам да се по шестдесет новаца хаков плаћа. И тако како рекох и од моје стране не марим, ако ће сви по срему слободни бити од десетка, и тако немојте мислити да је шчо од мене, веће ваше преузвишено господство колико парво провидите код светле цесарске коморе, нека се пошљу на обердирекцију осичку из коморе заповист нека они закажу своим десечаром, да одселе оци, браћу и родбинах свешченички неимају нреписивати, онда мени лашње буде. Само толико ми је жао да ваше преузвишено господство у ники ствари ненримате ^добру инФормациу, нак мислите, како и у књиги пишете, да сам ја супротивник царкви и народу, досада ако тко ние видио какове помоћи, а супровшчине ние било никакве, најпосле ако кои мисли да је од моје стране у чему прегравиран, нека слободно прикаже. на којој год ин шчанции, свуда сам готов одговарат коликоје потриба. Мећу того остајем теме-

љити они прави пријатељ коисам и досада био. Вашега преузвишенога госнодста У Илоку 8. Јулиа 1730. На служби нриправан свагда барон Николај Пеачевић с. р. * * * Из ова се два писма јасно види, како је барон Никола Пејачевић био велики пријатељ срнски, ну, на жалост из њих се види и то, како су и од српске стране по српском обичају — подносиле митрополиту и неосноване тужбе. ■С( Барон Иикоаа Пејачевић је био у нријатељетву и са митрополитом Павлом Ненадовићем. •+ Из важног „наставленија" Ненадовићева своме ексарху Герасиму (Радосављевићу), види се, да је барон НикоЗга Пејачевић (умро је при крају 1761. ил 1762.) оставио био и неку Фундацију за срнску ШКОлу (Србе). у Л Шта је и какво је наређење учинио он у своме тестаменту за поменуту школу, о којој се говори у „наставленију"; не знамо. 0 том би се могло наћи шта поближе у записнику седница жупанијских . скупштина — конгрегација — у Вуковару. А можда би се шта могло наћи о овоме и у Руми. Ако има детића у Вуковару — млади г. Озрен Суботић, учинио би роду векику љубав да на извору извиди ову сгвар или у Руми — или иначе гдегод —, који би се одао на истраживање ове ствари ; нека не пожале труда, те нека јавно изнесу шта су нашли и сазнали. Вредно би било изнаћи истину у овој ствари. И ово Ненадовићево „наставление" издаје га за великог Србина и мудрог јерарха, који је на свашта мотрио и за свашта се бринуо, због чега је и заслужио име „великог јерарха". Само наставление гласи: Наставление нашему Арх. мптрополитскому ексарху Герасиму. Како ми о имени Божии к царствујушчему граду Бечу отходим, тако јему