Srpski sion

Бр 29

СРПСКИ СИОН

С тр . 457.

нашему ексарху Герасиму налагаем, да во отсуствии нашем, во времја јегда при пле менитој вармеђи сремској Генералне и Партикуларне Конгрегацие торжествовале се. будут, от страие наше присуствует, јакоже много крат досље, и јелика ашче случајутсја, и он вједомост о тјех имат, а јурисдикцие наше или нашего исоравле нија касајутсја, да ишчет всегда нам от вармеђе да сообшчајутсја дјела от случаја ва случај. Ашче ли каја сут, или предлагаласе или совјетовала будут против завона нашего, против привилегии, нротив свободи церквеј, монастиреј, клера и народа нашего, о тјех да протестирует со всјакоју честију и смирением, и просит прежде со мноју сообшчити, или в протокоље поста* вити, да тому он наш посланик неприволил, но протестирал, и от такових себје да нотирует вешч со всјеми обстојателетви, и нам да јављает. А занеже на 10. дењ гредушчаго мца Авг. но новом календару нареждена јест генерална конгрегациа у вароши Вуковару: тако да им&т на време ондје бити и ири= суствовати, гдје наипаче разумјеем, да между прочими о Фундации школи- чрез преставлшагосја Г. барона Марка Пејачевића тестаментом завјешчанија трактирати се будет, по коем тестаменту завјешчано јест, да всја с иоразумјениеу нашего Арх. Мигрополитскаго носланика ради тоја школи дјејутсја и бивајут. Он убо ексарх наш да добро внимает в сем дјеље, и слкшает, что и каково намјерение с такови&ш школама јест племените вармеђе, какова се система тјем школам устроити хотјат, и на коториј начин устројаегсја, да нашег народа и закона дјети третиј тал ползе от Фундацие приемљут, и в чем та полза или Благодјејание состоитсја, в самом ли хождении в школу, и неплаћанпи магистров, или в препитаниа, или одјејании, или чем ином. Разумјев убо всја сија легко иознати может, ашче школа та ваЈЗвду нашему (ао јелику готово цјела вармеђа, кромје њеколико мјест римскаго закона, от наших состоитсја) нолзу, какову принести может, и всегда в сем дјеље школи ради тако да обходитсја, аки би

слишатељ бил дјела, а не совјетник или цристалац, и да бесједу своју мјерит по намјеренију их, како не би в чем свезалсе. Ашче убо но тестаменту хотјели будут у Руми ту школу основати, вјеми многих бити тому иротивних, тако и он ексарх аки от себе, и аки зпаја да и ми тому сходни будем, да глаголет, лучше мјеето бити за школе Вуковар, нежели Рума или Илок, зачеже: 1) Рума јеет близ турске границе весма, а от Дунава далеко 2) Что дјеги у Руми неби онаквих домов имјели, јакоже у Вуковару за кост, 3) у Руми њесг немецкаго или мађарскаго језика људеј, гдје би дјети на квартирех тому јазику навикнути могли а 4) Вуковар би близшиј бил и от других здјешних комитатов и от вармеђе бачке дјетем приходити, и школе и науке умножати, и прочаја такова, која ће и остали вармеђски офицјери Фупдамента имати, само да у Руми не будет та школа. Јегдаже видит он ексарх, да или в системје котораје за те школе изложитсја, или иначе убиточно била би нашег закона људем, или ашче би то и нешпециФицирало се, нити за сад у сис^еми познавало се, но само генералнима термини устроилоое, он ексарх от стране наше племенитој вармеђи да предложит, како 1. Ми ово сама от себе, ово пак и от их ц. к. величества опоминаеми, видећи кољ нолезнесу школе, труждаемсја и једва у сваком болшем селу и мјесту школе заведохом, а наипаче у Карловци, гдје и латинким и немецким јазиком ученија преподајутсја до риторике, сљедсвателње јегда више такових школ будег, вишеј ползи надјејатисе, наиначе ]егда от школ и ученија все8исочајшаја служба и интерес царски нарашчает. Ми о том и трудимсе и настоим, обаче опоминаем 2. Племениту вармеђу, да би ова Пејачевића Фунднциом заводима школа шчогод у напред нашеј вјери и закону, и Н ЈИВилегиам какву шкоду и турбацију ненанесла или усилование ко унии. 8. Да неби ова школа нашеј карловачкој какови ушчрб узроковала, ашче би дјети само у ту Пејачевића Фундацију ходити, а у карлорачку не, запрешчали се.