Srpski tehnički list — dodatak

ГОДИНА ХШ.

Рад УДРУЖЕЊА

СТРАНА 45

о њима даје своје мишлење. Савесан и патриотски рад нашег инжењерског удружења, као најмеродавнијег Фактора у тим питањима, крунисан је до сада са више успеха као: при питању о каналисању Београда по систему

спирања или по сепарацијоном систему, а у |

последње време поводом пројекта о канализацији, који је израдила Француска кућа Везен и Син. Дужност је дакле удружења, да иу овом питању о грађењу нових железница узме учешпа. Тога ради ми ћемо у овом реферату рећи коју о начину извршења ових пруга, 0 начину и могућности финансирања.

Да пређемо на ствар.

(Остављајући на страну систем по коме се грађење и експлоатација железница уступа појединим приватним друштвима! — јер смо у начелу противни концесијама железничких пруга, посматраћемо у овом ргеерату ове варијације : |

1. Грађење пруга као и експлоатацију врши сама држава својом радном снагом и својим капиталом.

2. Грађење пруга поверава се страном предузимачу, а експлоатацију врши држава. Потребан капитал узет са стране.

3. Начин давања посла у израду по паушалној суми од километра или по јединичним ценама.

|. Грађење пруга и експлоатацију врши држава својом радном снагом и својим капиталом

До данас је, у колико је нама познато, истакнута жеља, да се граде ове пруге: Параћин — Зајечар ; Сталаћ —Краљево— Ужице; Београд— Ваљево; Крагујева— Чачак и Пожаревац— Жагубица. Да ли је баш потреба, да се све ове пруге граде или не, као и то, да ли би рационалније било коју од њих изоставити и другом потребнијом заменити, нећемо овом приликом третирати.

У погледу важности грађења пруга, мишлења смо: да је за сада најпотребније да се прво сагради пруга Параћин—Зајечар, која са индустријском железницом од Зајечара излази на Дунав, до Радујевца, те је с тога и стављена на прво место. Остале пак пруге узимате су у рачун без обзира на то, која је од њих потребнија — но у циљу преставке могућности њиховог извршења.

' Мане овог система 'изложене су детаљно у чланку „О

грађењу наших железница“ у Техничком Гласнику бр. 14, 15 и 16,

Да би у излагању били што јаснији и тачнији, срачунато је брижљиво коштање појединих пруга и изведена приближна цена по километру. За сваку пругу по на особ одређен је рок грађења и унесени су сви потребни издаци и приходи са напоменом о Финансирању оне суме, која не достаје. У само Финансирање нећемо се упуштати јер је то ствар стручњака.

Да напоменемо, ради бољег разумевања даљег рачуна, да је учињена поставка да, се све ове групе изврше постепено у року од 14 година, једна за другом и без прекида. А да се за то грађење има и потребан капитал предвиђено је, да се поред приреза с главе на главу од 79%/%, држава задужи путем издавања 20000 ком. обвезница од 100 динара, које ће доносити интерес 60/; годишње. Позајмица ова да се изврши у самој земљи –— да се учини, тако да га назовемо, унутарњи зајам. Уплата обвезница да се не врши од једном већ у ратама и то годишњом уплатом од 35 динара. У рачунима, који долазе узето је да се сваке године (првих три година) изда по 10000 обвезница, свега 30 000 а идућих 20000 обвезница у току од четири других година.

Сем овога учињена је још једна поставка: да се за шине, ситан прибор, као и за возна средства не плаћа готовим новцем, већ да се узима од Фабрика на почек од 10 година. Отплата да се врши концем сваке године, десетим делом узете суме, а на све да се плаћа 20/) интереса. Овим путем, у колико је нама познато, добиће се увек потребан материјал, а тако га је и сама Дирекција по кад кад набављала.

Преглед издатака и прихода узет је за сваку пругу по на особ, а не кумулативно,

једино из тог разлога, да се јасније представи

могућност извршења појединих пруга. Прорачун за поједине пруге усвојен је

овим редом :

1. Пруга Параћин—Зајечар.

2. Пруга Сталаћ—Краљево— Ужице.

3. Пруга Београд— Ваљево.

4. Пруга Крагујевац—Чачак и

5. Пруга Пожаревац— Жагубица.

1. Грађење пруге Параћин— Зајечар. Ду-

жина приближно 110 километара. Цена по

километру потпуно саграђене пруге, заједно

са горњим стројем и возним средствима узета

је 95000 динара. Рок за њено довршење —

три. године.