Srpski tehnički list — dodatak

СТРАНА 44

Ови подаци моћи ће поред осталог корисно послужити и приликом сваке оправке.

7.) Удружење у толико пре може оче- |

кивати, да ће се то питање решити у смислу ове резолуције, што је оно у истоме смислу решено и у страним културним државама, где би се могло узети, да је због њихових економских и индустриских прилика мање важно

него код нас:

Излазећи пред господина Министра са овом представком, Удружење не сумња, да ће господин Министар учинити са своје стране све, да се каменим мостовима поклони достојна пажња, коју они заслужују и да се примена ових развије и рашири у техничком и економском интересу наше земље.

8ЛУ 1908.

0 ГРАЂЕЊУ ЖЕЛЕЗНИЦА УЗАНОГ КОЛОСЕКА ЧИТАНО НА САСТАНКУ УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА 24. АПРИЛА 1902. год.

Пре двадесет година почето је грађење пруге Београд—Ниш-—Ристовац. Први део довршен је године 1884. а други 1886. године. Са годином 1888. завршен је и последњи огранак наше железничке мреже — не узев у рачун пругу: Сењску, Београд— кланица и Ћићевац— (Св. Петар. Од тога доба није више ништа грађено и ако је чињено доста студија за поједине железничке пруге. Године 1890. и 1891. изгледало је по журби радова на снегу

и мразу, да ће се почети градити пруга Ниш |

— Зајечар—Неготин. Но и поред многих и силних предузимачких кућа, које су се тобож интересовале за ову, по нас веома важну пругу, она је и даље остала на хартији и судећи по финансијским околностима неће се скоро ни градити.

Потреба грађења нових железничких мрежа осећала се из дана у дан све више и више,

докле најзад ове године, а из средине самог

Народног Представништва није покренута ми- |

сао, да се путем приреза с главе на главу омогући, колико толико, што скорије решење тако важног питања. Пре краткога времена закон о подизању нових железница добио је санкцију са највишег места —- и сада се можемо надати и скором грађењу.

Сећамо се живо оних бурних скупштин-

ских седница, које се пре двајестину година

Рад УДРУЖЕЊА

ГОДИНА ХШ,

вођаху о грађењу пруге Београд—Ниш-—Ристовац, као и оне опозиције, која се са пуно разлога противљаше закључењу уговора између Бонту-а, односно Генералне Уније и државе. А после двадесет година у Народном Преставништву са одушевљењем и јаким разлозима решава се питање о потреби и грађењу нових железница и скоро једногласно примљен је један тако важан законски пројекат. Каква разлика у току 20 година!

Песледице закључења онако штетна уговора са Бонту-ом опажају се и дан дањи. Издали смо баснословне суме новаца, а добили смо пругу са некокико километара дужу и то без икакве потребе, али су то изискивали интереси страног предузимача, јер је цена по километру била сто деведесет и осам хиљада без трошкова око експропријације.! Добили смо пругу, на којој ни један већи објекат није израђен тако, да може примити други колосек, ако потреба усхте; добили смо пругу Лапово—Крагујевац трасирану и извршену мимо сваких техничких прописа; купили смо по скупе паре пругу СмедеревоВ. Плана — која је предузимачима служила за пренос материјала — јер је тако морало бити. А најгоре је то: шту смо закључили до крајности штетан зајам због тих пруга и тиме уназађени за пуних двадесет година.

Да предамо забораву грешке раније учињене, јер се оне до некле могу правдати тим, што је грађење железница у то доба било за нас једна новина; тим што држава није располагала довољним и стручним персоналом; тим што је сваки почетак тежак и што се свако искуство скупо плаћа.

Па како се данас, обогаћени једним искуством више, налазимо пред новом ером грађења железничких пруга, није неоправдана бојазан, да изнова и нехотично не упаднемо у грешке, сличне грешкама наших предходника — а те се грешке не би могле никако правдати. Из чисте љубави према самом послу, из искреног патриотизма према нашој отаџбини, нама је дужност да упозоримо надлежне на могуће варијације при извршењу ових пруга. Нужно је да их упоредимо ида о њима дамо своје стручно мишлење.

Удружење српских инжењера и архитекта дужно је, да по позиву своме, бодрим оком прати свако кретање техничких радова и да

' Ово је цена по којој је пруга погођена по километру.

У ствари пак један километар коштао је до три стотине хиљада динара. ·

реиаа