Srpski tehnički list — dodatak
ГОДИНА ХИ.
МИШЉЕЊЕ 0 МЕРАМА, ПРОТИВУ ПОПЛАВА —
__СТРАНА 49
|
МИШЉЕЊЕ 0 МЕРАМА, КОЈЕ ТРЕБА ПРЕДУЗИМАТИ, ДА СЕ СУЗБИЈЕ ШТЕТА ОД ПОПЛАВА. (7
Српско Пољопривредно Друштво позвано да и саветом и делом притекне у помоћ на.
шим пољопривредницима, ставило је у овогодишњи свој програм рада поред осталог и
проучавање питања: шта би требало преду- |
зети за спречавање изливања наших потока |
ш река, те да се најплодније наше земље.
сачувају од засипања и одношења.
У вези са проучавањем тога питања, да се проучи и питање одводњавања п наводњавања, као и питање о пошумљавању..
Да би ту тачку програма испунио, Управни |
Одбор Српског Пољопривредног Друштва, поверио је проучавање истакнутих питања нарочитом Одбору, састављеном из потписатих чланова. 6
Одбор је у више седница расправљао та питања, задржавајући се поглавито на проу. чавању првог питања као важнијег; јер, правилним решењем првог питања, биће решена у главноме и остала два питања.
Резултат тога расправљања изложен је у
овом мишљењу.
(Од разноврсних недаћа, које сналазе пољопривредника, постаје из године у годину све осетнија и недаћа у облику поплава, које се јављају поглавито у долинама; али од којих није сасвим поштеђен ни пољопривредник у горњем делу потока и река.
Уколико је који предео јаче насељен и уколико зиратна земља добија већу вредност, утолико су осетније и штете од поплаве; утолико ће се чешће чути глас пољопривредника за помоћ; утолико постаје све јача дужност и појединаца и државе да предузима мере, којим ће се што више умањити штете од поплаве.
Поплаве су зло које сналази не само нашег привредника, него и пољопривреднике свију држава. С тога је питање о уклањању поплава проучавано од свију напредних држава.
Нама је тиме знатно олакшан посао, јер и у решавању тога питања, као и у многим другим културним питањима, ми се можемо послужити грађом и искуством које су прикупили народи који су се вековима развијали под срећнијим културним приликама, него што се развијао наш народ.
Код тих срећнијих народа данас је готово
утврђен правац којим треба ићи, па да се
знатно умали штета од поплаве. И где се систематски радило у том правцу, тамо није изостао осетан успех.
Искуство које су стекли ти народи казује нам, да савлађивање поплава није лак посао. Извођење тога посла захтева знатних жртава; захтева стрпљење и истрајност, више него ли ма на ком другом ипдслу. Ваља трошити п радити непрекидно, често више де-
сетина година, па тек да се опази осетна корист.
| шта више дешава се да се услед предузетих
радова местимице прилике и погоршају и привремено да штета постане већа.
То се објашњава тиме, што се предузетим радовима местимице знатно ремети равнотежа која је постигнута у току векова између нападне снаге воде и отпорне снаге земље. Али се даљим смишљеним радом поремећена равнотежа убрзо повраћа и успех постаје трајан.
(Осим тога, дешава се, да предузети ра-
' дови не задовоље у свему очекивања оних,
који мисле да се тим радовима може штета од поплаве сатрти у корен.
Таква очекивања морају се обележити као претерана, јер има поплава које проистичу из чисто козмичних узрока; а за уклањање тих узрока данашња је наука готово сасвим немоћна.
5
По своме постању поплаве могу бити различите, па је према томе различита и величина штете, коју поплаве чине, а различита су и средства којима се служимо за сузби-
јање истих.
Прво дакле треба сазнати узроке, па онда изналазити иподешавати средства за отклањање тих узрока, или смањење њиховог штетног дејства.
Поплаве наступају изливањем воде из корита природних текућих вода. |
Узроци са којих то изливање наступа
могу бити различити. Као непосредан узрок поплава несумњиво
се мора узети да је јак излив атмосферскога
талога који се јавља или у облику дуготрајне јаке кише, или у облику провале облака или сједињењем обе те појаве.
Јаке кише које трају непрекидно три и више дана, захватају велику област, с тога су и поплаве од таквих киша опште у целој
области коју је киша захватила.
| | | | | | |