Srpski tehnički list — dodatak

СТРАНА 50

Из НАУКЕ

и ПРАКСЕ ГОДИНА ХЈУ.

Јаки пљускови и провале 'облака захва- | тају по правилу малу област, — с тогасу и поплаве од таквих киша локалне. |

"Међутим се дешава да за време дуготрајне кише, дакле кад су и дрво и камен, и земља и травка засићени водом, наступи јачи излив у облику пљуска или провале облака. Кад се то деси при крају трајања више- | дневне кише, онда се јавља најјача поплава која за собом оставља очајну пустош.

У ту последњу врсту поплава долазе и поплаве које су 1896. и 1897. године опустошиле наше најбогатије долине.

Јаке кише, које су падале скоро непрекидно недељу дана по целом југо-западном и северном делу Србије, завршене су пљусковима и провалама облака. Дневна висина кише износила је 90 и више милиметара; а ужичка | метереолошка станица забележила је дневну висину и од 130 милиметара.

То значи, да је само тог једног дана пало воде из облака 130000 куб. метара на сваки квадратни километар или на сваких 100 хектара површине. А на површину коју захвата | (према тадањој подели) ужички округ, падало је тога дана преко 554 000 000 куб. метара.

Међу тим дневни изливи кише могу да буду и знатно већи; као што је то био случај крајем јуна ове године у-Шлеској, где су реке Одра и Опа причиниле огромну штету поплавом кој је наступила услед киша, које

Све што се код таквих поплава може чинити то је: предузети административне мере да се становништво на основу метеоролошких и хидролошких извештаја, благовремено извести о опасности која може наступити, као и да се оснивањем Фондова обезбеди колико

| толико помоћ онима које несрећа задеси.

ГА

Али, осим поплава које постају једино.

услед козмичних узрока има и других узрока услед којих наступају поплаве. За отклањање тих узрока показали су се

| људска снага и људско знање довољно моћни,

су трајале «1 '3.до 28. јуна, Висина кише за | време тих :::: изнела је преко 400 милиметара; ана једној метеоролошкој станици (Мец-

Кофуаззег, висина над морем 310 метара), пало је 96. јуна 240 милиметара. Дакле на

сваки квадратни километар по 240 000 кубних

метара.

Ти примери јасно казују како може да буде веома велика количина воде, која се за кратко време слива у долине.

Та вода силази местимице са веома стрмих страна и јаруга, и услед тога развија огромну снагу која руши и собом носи све што на путу нађе. Корита се речна препуне не само водом него и дрвљем и камењем и то често у већој количини и од саме воде.

Тако нанет крш, лом и нанос уопште, претрпа корита запречи пут води и она дере у страну преко њива, ливада па и кроз саме људске насеобине:

Спречавање те врсте поплава превазилази људску снагу и знања.

лежи ван домашаја нашег |

па се с тога и главни задатак при уклањању поплаве или смањењу штете од истих своди на

„примену средстава за одстрањење тих узрока.

Сматрајући излив атмосферског талога,

као непосредан узрок поплаве, могу се као.

даљи и то мање или више посредни узроци сматрати ови:

1. Сатирање шуме у изворишту потока и река, са висова и са стрмих страна:

2. Преоравање раскрчене, земље на странама у њиве и орање истих у правцу најјачег пада, као и шанчење у томе правцу;

3. Неуредно или никакво чишћење речних корита и плавног терена од крша, клада, шибља, врзина, наноса итд.;

4. Јако искривудан ток воде- са тако названим кључевима кроз које се е креће вода веома споро;

о. Засута ушћа потока и: речица;

6 Преграђивање корита прошћем, врљикама, врбама, суповима, бранама итд.;

7. Премошћавање корита мостовима и пропустима са недовољном ширином и висином;

8. Засађивање обале врбама и пуштање да се врбаци подижу на спрудовима и на плавном терену;

9. Подизање зграда и насеобина на плавном терену;

У већини случаја јављају се као повод јачој поплави готово сви од побројаних узрока.

Местимице пак често је довољан и један од побројаних узрока, да изазове изливање воде ван речног корита.

Какву штету причињава сваки од појединих узрока, познато је довољно оним пољопривредницима, чија су имања поплављена.

(Осим тога, у једном веома. поучном извештају од још пре 32 године, изложене су