Srpski tehnički list — dodatak

= “— =

СТРАНА 26 Из НАУКЕ и ПРАКСЕ

ГОДИНА ХЛ.

делу регулације наших осредњих река, па га ваља зато и с особитом смотреношћу и предузети. 5. Засађивање дрва по обалама и кориту речном, привезивање ограда и уобште стешњавање корита речног и обичног поплавног поља. Сви ови предмети, кад се находе у кориту речном или и самом домашају обичног поплавног поља, противстају води са већом или мањом снагом. Они предмети, који нису тврдо везани са земљиштем, вода јих чим пређе своје обале, и ако они у почетку неку препону на супрот и ставе и успор начине, чим вода наиђе — јачу снагу добије, крене јих собом даље, па или ове, кад почне, вода опадати оставља у своме кориту на плића места или јих наслаже на какве сталније предмете, које вода није кадра била да дигне. У првом случају ови предмети ухвате се за корито речно и ово уздижу, у другом случају праве јак успор да се вода мора све више дизати и поплаву на даље распростирати. Напротив пак они предмети, који су за земљиште тврдо везани, као што су засађена дрва и обална утврђења, што поједини притјажаоци земаља и једно и друго радо чине, мислећи да себе обезбеде и своју имовину увеличају — те вода немогући сместа

да јих уклони, постају јој предметом сметње, |

сувише ако јој корито стешњавају, онда се вода због тога случаја почне јако дизати и већи поводањ правити, само да јих обиђе. Ово зло постаје јошт већим, ако су природне обале реке ниске а маса воде јака. Из овог дакле разлога треба да је поље поплавно свагда чисто, да вода без препоне може ток свој продужавати. На овај начин чине штету неудесно постављени и неуредно одржавани прелази преко река, нарочито ако се грло прелаза нечисти од наноса и другог стешњавања.

6., Оскудица правилних прокопа преко равних места за оток воде, која са висина долази, узрок је што се вода преко поља лежећих на подножију виших места, излива, ово се тамо далеко штетније појављује, као што ће доцније споменуто бити, гди су поља на подножију високих па јошт оголићених места и после тамо, гди вода изливши се преко обала речних, које су често више него околина, слије се у таке низе, откуда ни на коју страну отећи неможе. Зло је већом части местимично и од мањег значаја према осталим узроцима, но зато опет врло штетно, по она места гди. се то деси, јер.на таквим

местима обично сасвим усеви иструну и пропадну. Одклонити се пак може, ако се води потребни оток да, или се бар она проведе на најниже место, или ограничи, на што мањи простор.

"7., Недовршени и неуредно одржавани шанчеви поред путова и недовољни прокопи за оток нагомилане воде, узрок су те местимице околна поља приликом јаких и дуготрајних киша и излива вода, страдају. Кад шанац поред пута није уредно пресечен, него на млогима местима остављена здрава земља, која притјажаоцима оближних земаља служи за прелаз ради зираћења својих добара, онда је сасвим природно, да вода у шанцу неимајући отока, пење се у њему у вис, и у случају јаких и бујних киша, толико она у њему нарасте, да по већој части преко поља окололежећих, излије се и штету усевима, нарочито кад одма неможе да отече, причини.

8., Утамањивање и неразложна сеча шума, по висовима и косама брдским, један је од најглавнијих узрока штетних поплава, које нас од неколико година већом части сналазе.

Шуме, којима су по природи брдовита места обрасла привлаче у себи највећи део оне воде, која у виду снега, кише или росе пада. Шумско дрвеће и остало биље што у шуми расте задржава од три руке ону воду, која се нањ спусти; један део исте воде усисава се од шума и осталог биља и преобраћа на органске потребе растиња, други део задржава се на површини биљки, шумског шибља и дрвећа, одакле млого се лакше у пару претвори и опет у облак поврати, трећи пак део, који на земљу падне, по већој части тек посредно кроз застирач од шумског лишћа, бива од сваке поједине биљке, шибља и дрвећа спречен или бар задржан у свом помицању и то тиме више, ' чим је биље и дрвеће, што брдска места покрива гушће; и тако земља добије времена да падшу масу воде већом части у се прими и попије, која вода доцније појављује нам се у виду прохлађујућих горских извора. Ако киша ма како бујно падне на какав шумовити или богато заоденути крај, вода, коју биљке на својој површини задржавају или у себе примају и недоспева на земљу, а и она што доспе помиче се кроз биље врло споро и доспева постепено у корито потока, речица и река, те полако одлази, без да местима кроз која тече, какових штета нанесе. Спусти ли се пак и осредња киша на каково оголићено брдо, онда