Srpski tehnički list — dodatak

ГОДИНА ХМ.

се сва вода слеже врло брзо и с великом снагом у нижа места, где се разлије, јер снагу изгуби, те поплави и поруши све но што јој се на путу задеси, и то тим с већом силом, чим су стрменитија места, с којих силази, и чим су веће и млогобројније препоне које јој · се на путу нађу. 7

Тамањење и неразложна сеча шума није само сљедство то, да вода бујно с брдаи висина силази и у равнице се разлије, него је још и то, што сношењем разних предмета, бујношћу својом, таложи исте у равници, у корита река и потока те тако ови доцније и при мањем поводњу излију се и своју околину потопе, а многи су отоци брдске воде усљед утамањења и неразложног сечења шуме и засути, те јој се корито у равници и незна, него се она ширимице разлије, чим се у равницу спусти. ;

Из овог јасно се види, неузимајући економне и јошт друге користи у обзир — колику важност имају шуме и друго биље, које виша места заодева, за обезбеђење нижих места приликом бујних и дуготрајних киша. Злу овом треба лека тражити, и он се састоји поглавито у томе:

а. Шуме ваља да се од неразложног утамањивања и неправилног разређивања најбрижљивије чувају, особито онде гди су брда виша и стране стрменитије, и места због камените подлоге. јаче изложена бујном паду воде.

6., Брда и косе, које су било којим поводом у течају времена остала гола, треба одма да се шумом засаде или бар да се забране ако није могуће од једанпут, а оно постепено, приступу стоке, која већи квар чини, како би се временом такова оголићена места новим биљем, рашћем и шумом заодети могла, а гди ова мера не би довољна била, да се ту приступи художном подизању шума и другог потребног растиња. Извршењем ових мера постали би брдски потоци и реке за своју околину у равници далеко мање штетни, и не би било повода да се регулисана корита река и речица онолико кваре и тешко одржавају у нормалном стању, сљедствено дакле и излив река и речица ређи би и штете несравњено мање биле. | Комисија је у досадашњим својим наводима побројала све главне узроке, због којих се изливи воде и поплаве догађају, и због којих се, у многим крајевима нашег отачаства с дана на дан све штетније и опасније поновити могу, а навела је у главноме шта

ИЗВЕШТАЈ КОМИСИЈЕ из 1871. год.

|

СТРАНА 57

треба чинити те да се овом наведеном злу на пут стане, сада јој јошт само заостаје да изјави своје мишлење о начину, како би се то према постојећим законима и стању нашем извршити и у дејство привести могло.

Под тач. 1. и 2. побројани узроци другчије се подпуно одклонити немогу, док се не предузме редовно регулисање свију знатнијих вода. Но пошто је ово таково предузеће, које потребује врло млого вештачке и материјалне моћи, и дужег времена, ми смо долеподписати мнења, да треба одма одредити вештачку комисију, која би Мораву и друге знатније воде, које штете чине, испитала и подпуни план за регулацију саставила, без ког се редовно регулисање неможе пре и предузимати. Иста комисија при испитивању појединих вода, имала би да извиди и констатује и то, који би се од узрока у тачки 3. побројаних, могли пре одклонити, него што се редовна регулација предузме и изврши, па о томе да влади своје извешће под несе, напоменувши у једно и начин најудеснијег извршења. Извршење овакових мера морало би да падне на терет оног места, у чијем се домашају такви узроци наоде.

Терет пак редовних регулација појединих вода, може се распоредити тек онда, пошто се количина његова техничним извиђајем испитала и определила буде.

Узроци у тач. 4. побројани, а имено постојеће воденичне бране и јазови, који штете причињавају, то је предмет спора, који би се по потреби судом расправити морао. А што се осталих узрока у истој тачки именованих, тиче, они би се имали одма уклањати по споразумљењу надзорне власти и одборника дотичних места.

Узроке у тач. 5. именоване требало би надзорне власти одма да одклоне, у колико би се 5. 395. каз. законика послужити могле, а у колико то не би могле, онда у споразузумлењу са одбором истога места. У исто време изјављујемо наше мишљење да би исти 6 требало што скорије допунити, јер по гласу истог 5 власти утицати могу само онда кад тужба предходила буде, а непостоје никаква законска наређења, на која се приватни 06зирати имају, пре него би воденичне бране, јазове, утврђења обала, постављање суповаи тиме подобна, предузели. Зато за опредељење овога требало би да предходи свагда извиђај нарочите комисије, који би тачно опредељавао с обзиром на обштност, гди се