Srpski tehnički list — dodatak

Отр. 4.

По тој методи, наглога ширења донекле охлађених и јако сабијених гасова постижу се врло ниске температуре у самоме гасу и оне су довољне да поједине „перманентне“ гасове па дакге и ваздух претворе у течност.

5. Пикте је употребио у принципу исту али у детаљима различиту, поступну методу. Он је најпре конданзовао угљену киселину која'се као што смо напред видели сразмерно лако пр:твара у течност. Кад се славина на суду у коме се налази течна угљена киселина нагло отвори, угљ. киселина не истиче као течност већ одмах испари. При том наглом испаравању толико се охлади, да се смрзне и из славине избија смрзнута, као снег бела угљена киселина; овај снег угљене киселине хладан је — 80% и може се дуже време сачувати. Овим се сне ом, може други какав сабијени гас који се теже конданзује од угљене киселине, охладити до те ниске температуре и истим начином конданзовати. Место чисте угљене киселине узима Пикте смешу од сумпорасте киселине (50,,64 дела) и угљене киселине (СО, 44 јела), те добија конданзацијом течност, тако звану Пикте-ову течност која се спорим испаравањем лади до — 80% и остаје течна, што је свакако згодније за хлађење других гасова. Ако на пр. јако сабијен етилен охладимо снегом угљене ки-

селине или још боље Пиктеовом течношћу до — 800 па нагло отворимо славину (као код Кајтеовог начина), етилен ће се наглим ширењем охладити до — 1209

т.ј. сад можемо овом хладноћом охладити кисеоник до његове критичне температуре (– 118%) и њега под притиском од 51 атм. конданзовати. Течан кисеоник, својим испаравањем охлади се још више те њиме можемо конданзовати ваздух ит.д.

Ова Пиктеова поступна метода околишна је и прилично заметна због чега се она у практици сада за конданзовање ваздуха у том свом облику не употребљава. Али су ипак 'ви апарати, којима се данас прилично просто и лако производи течан ваздух оснсвани на истој поступној методи али на други начин, као што ћемо ниже видети.

Немогуће нам је овде изнети целу серију радова конданзовања „перманентних“ гасова које су изазвали резултати Кајте-а и Пиктеа. Међу њима се нарочито истичу радови два пољака, Вроблевског и Олзевског који су најпре заједно (1883) а за тим сам Олзевски после смрти Вроблевског (у год. 1886), поменуте методе у једном или другом смислу упростили и усавршили. Вроблевски је као смесу за хлађење употребљавао кључали кисеоник (-— 181.5% на обичном притиску) и њиме конданзовао азот који кључа на тем-

ператури од — 200% од прилике. Олзевски је нашао да се метан мрзне (шчвршћава) на — 186%, азот се мрзне на — 214'. Олзевски је конданзовао водоник

хладећи га кључалим кисеоником под притиском од 190 атмосфера. Доцније је нађено да се аргон мрзне на —

1900 кисеоник на —- 227%, неон на — 252", криптон на— 169", флуср на — 223%, алкохол на— 1309 етар на — 1180, да течан ваздух кључа на— 1900 а водоник на — 252", водоник се мрзне на — 257", (Пеат) и

изгледа прозрачан и бистар као стакло.

"СРПСКИ ТЕХНИЧКИ "ЛИСТ,

Год. ХЛХ.

6. За добијање течног ваздуха у већим количинама и на чисто индустријској подлози конструисао је 1895 год. Линде нарочити апарат, на принципу поступности који смо мало час изложили. Линдеов се апа. рат разликује од горе изложеног начина поступности у томе што се ваздух не хлади кроз разне смесе за хлађење разних температура као горе већ се згодно удешеном циркулацијом сам собом хлади. Апарат Линдеов у најосновнијим цртама представљен је на сл 1, К. представља нарочити шмрк за сабијање ваздуха или компрес р, који сабија ваздух на 200 атмосфера. Да се ваздух услед сабијања не би сувише загревао ушприцава се хладна вода у цилиндар шмрка па се ваздух тако сабијен проводи кроз цеви које леже у смеши леда и кух. сопи те се ту још више охлади. Одатле се ваздух спроводи кроз цев аа. На крају те цеви код

Сл, 1 ђ налази се редукциони вентил кроз који ваздух излази у простор 4 у коме влада притисак од 16 атмосфера од прилике. Прелазећи из притиска од 200 ат-

мосф. у притисак од 16 атм. ваздух се према горе изложеном принципу знатно охлади и тако хладан кроз широку цев сс која са свију страна омотава цев а враћа се натраг у шмрк. Теоријским се путем налази, да се ваздух кад од 200 атмосф. спадне на 16. охлади за 50%. У ствари је то хлађење мање због разних губитака топлотних који се ке могу избећи. У свом повратку тај хладан ваздух хлади и онај на 200 атмосф. сабијени ваздух у цеви а који кад се рашири при изласку из вентима ђ биће још јаче охлађен. Према томе у шмрк сад улази тај хладан ваздух од 16 атмосф. (с малим додатком ваздуха из атмосфере), ту се понова сабија на 200 атмосфера понова циркулише кроз цев 4 и излази кроз вентил ђ хладећи се даље. Овом поновљеном циркулицијом ваздуха кроз ф и понављеним ширењем па дакле и хлабењем, температура ваздуха у 4 пада све ниже, док не достигне најзад тако низак ступањ да се на њој а под притиском од 16 атмосф, ваздух конданзује и као течан остане у суду 4 из кога се славином « можаг оточити.

Горља скица представља Линдеов апарат у најосновнијим потезима. Иначе је шмрк или компресор састављен из два цилиндра. У једноме се онај ваздух који се из атмосфере узима сабија на 16 атм. и измеша с оним што се враћа из апарата, па се онда тај ваздух сабија у другоме цилиндру на 200 атм. Цеви са и се ни су кратке и праве већ врло дугачке (до

100 мет.) и више пута спирално завијене тако да се узана цев а налази у широким цевима с. Сем тога

у апарату су удешени поједини његови делови тако да. се ваздух од водене паре, која од шприцане воде долази, осуши. По себи се разуме, да су појецини делови апарата обложени хрбавим топлсношама да се спољашњом тошлотом не би загревали. Потпуна инсталација