Srpski tehnički list — dodatak

Год. ХХ.

спона, због чега се ови мостови могу градити и код мањих конструктивних висина. '

1, Конструктивни однос између сводаин мостовског патоса. Овај је однос код армираних засведених мостова врло различан.

Чеони (паралетни) зидови граде се од ломљеног камена, цигаља, армираног и неармираног бетона и они почивају непосредно на чеоним странама армираног свода (сл. 3 до 5) Између ових чеоних зидова насипа се уобичајени материјал и на њему долази коловоз. И код ових се мостова чеони

зидови граде дебљи на ослонцима због веће висине насипања.

Код већих распона и веће ширине моста, мршви је шереш врло велики. Да би се ово непотребно мртво оптерећење избегло, граде се на леђима свода попречне ћелије (камере) на тај начин, што између попречних дуварова (сл. 6. и 8.) пресведу мањи сводови који носе коловоз. Ради брже израде моста, полаже се доња површина коловозне плоче на горњу површину сводовог темена и онда, чим се сагради оплата за свод, може се коловозна плоча одмах монолитно израђивати заједно са стубовима, без обзира на бетоновање самога свода. Кад попречне ћелије имају веће распоне, онда се патос гради у виду илочастих носача одн. плочастих конструкција. Сами пак потпарни зидови ових ћелија или се зидају или се граде од набивеног или армираног бетона (сл. 8.) ови се одупирци израђују пуни или избушени (сл. 9 или 10) овакво смањивање мртвога терета на своду врло повољно утиче на димензије мостовских стубова и на максимално оптерећење темеља. Напослетку је најрационалнија конструкција патоса када се овај постави на ред стубића, који се ослањају на свод, у место на дуварове пуне или избушене (сл. 11 и 12.) На ове се стубиће полаже коловозна плоча са ребрима, чија су главна ребра паралелна а споредна управна на осовину моста. Ове потпоре (стубићи) имаће већу висину ка ослонцима свода и усљед тога ће се увећати и њихово прегибање, које се спречава, тиме што се спајају попречним везама (сл. 14). Попречна веза извршује се још и решеткастим конструкцијама кад је ширина моста већа (сл. 15 и 16.) Замена ду варова са стубићима не даје само мању тежину мосту, дакле уштеду у бетонској маси, него усљед то-

га и сама целокупна конструкција добија лакши и допадљивији изглед. Овде се економске користи не

могу у опште очекивати, нарочито кад се примене попречна и дијагонална укрућења, јер је потребна већа количина материјала за скеле, док за један дувар скроз пун, брже је и простије саградити оплату и бетоновати га.

У сл. 17 и 18., на место попречних, примењени су подужни дувари, који заједнички носе коловозну плочу. Пошто између њих постројени сводови про-

„СРПСКИ ТЕХНИЧКИ ЛИСТ“

Стр: 15.

изводе притисак у страну, то се због тога пешачке стазе не могу на консолама да постављају и за тосе за коловозну плочу на првом месту препоручују ребрасте конструкције као у сл. 19 и 20, Целокупан изглед оваквог мостовског постојења, нарочито кад се израде два подужна дувара, сличан је једном дугачком сандуку, чије је дно полеђина свода а капак коловозна плоча. Шупљину овог сандука не треба испуњавати. Ради лепшег изгледа могу се и ови подужни дуварови такође избушити, У некојим случајевима могу да се уштеде крилни зидови и кегле, када се ови подужни дувари заједно са ловозном плочом продуже преко обалних стубова до пресека са тереном.

Ради уштеде материјала може се свод израдити у два одељена појаса (сл. 19 и 20), само се коловозна плоча гради уједно преко целе ширине моста, а темељ се гради заједнички за оба појаса Главна корист од оваквих сводова је у уштеди ма-

| теријала и што се са једном и истом оплатом могу

да саграде оба сводна појаса.

Свод се може да изради као засведена плоча са ребрима, у место са правоугаоним пуним пресеком (сл. 21 и 22.) Конструкције у сл. 9 до 16. нису практичне што неједнако преносе притиске на свод која околност не може бити без утицаја на равномерно напрезања арматуре. Нпр. свод у сл. 16. оптерећен је само на чеоним странама, међу тим средина није изложена готово никаквом напрезању и због тога аматура на чеоним странама свода мора

| бити нарочито много јача но у средини свода. Пос-

матрање статичких односа код свода са неједнаком арматуром наводи нас на избор свода са засведеном ребрастом плочом. Потпоре се постављају на ребра која се на одговарајући начин армирају. — Према избору сводвог облика биће пробитачније израдити плочу изнад (сл. 21 и 22) или испод ребара (сл. 23 и 24.) што ће зависити од положаја потпорне линије (линије притисака) према оси свода. У колико је већи ексцентрицитет у толико ће спољашња влакна трпети веће и напрезање на притисак. Плоча треба да служи за повећање пресека за притисак.

Даље, конструкције ребрастих носача састављене су из два или више раздвојених лукова (појаса) на које се терет коловоза преноси помоћу стубића (потпора) сл. 25. и 26. Да се неби појасеви у страну повили, спојени су попречним гредама, што се види из горњих слика. Дијагонална укрућења виде се из сл. 27 и 28 али њихово извршење ипак захтева много веће издатке за материјал скела (калупа). Напослетку за укрућивање појасева може се саградити једна засведена плоча незнатне јачине преко свију појасева, као у сл. 24. Ова плоча одговара само конструктивном а не и статичком циљу (сл. 31-82.)