Srpski tehnički list — dodatak

Год. ХХ.

„СРПСКИ ТЕХНИЧКИ ЛИСТ“

Стр. 45

===

у темену. Циљ је овоме зглобу, да отклања сва напрезања на савијање у темену које има малу дебљину (45 см.) и да фиксира и саму потпорну линију. Овај мост има 26 м. распона и 1,8 м. високу стрелу.

Напослетку се препоручује, да се приликом израде пројекта за мостове са три зглоба, претходно одреде графијски потпорне линије за разне случајеве оптерећења Тачан аналитички прорачун ових ивичних напрезања извршује се доцније за више пресека и то одредбом момената језгра из утицајних линија, Графијско испитивање помоћу потпорне линије није тачно а дангубно је.

Најбоље је испитивање извршити по методи уоп Гефђгапда помоћу зоне оптерећења!)

УШ. Скеле и грађење самог објекта.

На грађење скела за засведене мостове мора се обратити нарочита пажња. За одредбу димензија за скеле у рачун се уноси 1! тежине самога сво-

да, због неизбежних потреса приликом бетоновања .

Код мостова са три зглоба, скела се у темену узвишава за 3 до 7 см. према величини распона и висини стреле.

За добру скелу мора се на првом месту да изврши тачна веза (спој) чворних тачака тако, да се терет свуда равномерно преноси и да се дрво не згњечи. Оплата се гради, од дасака, које су на горњој површини глатко орендисане.

За скеле треба употребити само добро, суво, здраво и израсло дрвеће најбољег квалитета. Код већих мостовских објеката количина употребљеног дрвета износи '/, до '/; те на 1 те бетона (свод и патос). Природно је, да су ово подаци приближне и просечне вредности. Највише се употребљује стругано четвртасто дрвеће, само за доњи део скеле може се узети округло дрво. Уобичајене димензије дрвета виде се из сл. 212, 213 и 214. Оплата се гради од дасака 2—3 см. дебелих, које су горе орендисане а доле учепљене.

Нарочиту пажњу треба обратити на малу моћ напрезања код дрвета, нарочито на напрезања управно на правац влакана. Да би се избегло велико напрезање, дакле, да би се постигла боља подела терета, између дрвећа умећу се лимане плочице од 2м.м дебљине, парчета од тврдог дрвета или гвоздене папуче.

На основу опита, које је вршио Ебрр1, баварска управа држав. жељезница прописала је ове граничне вредности за напрезање дрвета: за тврдо дрво косо на влакна 22 кгресм“ а управно на влакна 28 кгрсм“. Гефбгапда-јотаппсеп предлаже од-

1) Упућујемо на књиге од: Тојкп-а; уоп Гефђђгапда; Раљег-а Тејсћтапп-а; Пеуи-а; и Скизјорћа, —

носне вредности 28 и 80 кгрсм“, кад се употребе гвоздени уметци. За обичне случајеве треба узети као граничне вредности 12 до 15 кгрсм“ управно на правац влакана а 40 до 50 кгрсм> паралелно са правцем влакана са претпоставком да се употребе храстови илигвоздеји уметци за поделу притисака.

Као помоћна средства за расклапање скела највише се препоручују гвоздени лонци напуњени са песком и кад су конструкција и песак добри, они су бољи и стабилнији од вретена са завртњима (5сћгацђепзртдејп) и код већих скела нормални притисак може често изнети 15 до 201. на један лонац. Лонци са песком треба да су добро заптивени а песак треба да је ситно зрнаст и добро зажарен. Да песак остане потпуно сув, прелива се гудрон између храстове плочице и лонца, за тим се лонац и плочица покривају са капом од сегелтука, који не пропушта воду. Песак се испушта окретањем прстенова или отварањем чепова са завртњима. Клинови за расклапање скела употребљују су само код засведених мостова мањих распона.

Бетоновање. Бетонски се сводови граде, као и камени, једновремено и симетрично у редовима са обе стране темена и то грађењем (набивањем) појединих ламела од бетона, 2 до 3 метра ширине а преко целе ширине моста и до укупне дебљине свода на довољном месту. Посао се тако раздели да се за један дан могу да израде најмање две бетонске ламеле. Пошто вештачко оптерећавање скеле, често смета при бетоновању, то се препоручује, да се бетонске ламеле тако распореде, да вештачко оптерећење не буде потребно. Разуме се, да распоред ламела зависи и од конструкције саме скеле. Не смеју се при томе појављивати јаке деформације и за то се ламеле прво бетонују изнад попречних тачака, па се напослетку простор између ламела довршава. Да би се за време бетоновања поједини бетонски слојеви држали на облој облози скела, ограничавају се дотичне ламеле са обе стране, са јаким талпама, које се радијално утврђују за скелу, да се дакле, бетонска маса ослања на тзв. вештачке ослонце. За ограничење ламеле на чеоним странама свода гради се такође јака дашчана облога или се на тим странама поставља раније израђена полога од бетонских квадера, који уједно служе и као мера за дебљину свода. Разуме се по себи, да се арматура пре почетка бетоновања распореди и утврди на скели. Код мостова са три зглоба, свод се завршује најпре на темену, по томе на ослонцима и напослетку на преломним фугама: Код сводова мањих распона могу се бетонске ламеле израђивати и у подужном правцу моста, чија величина треба да је толика, да се може за један дан да избетонира. Ако се хоће један свод