Srpski tehnički list — dodatak

== 5 =

препреке избегавати. Лопатице на левој страни се више него на десној и одбацују снег на леву. страну у мале насипе, која се после помоћу друга два плуга бацају даље на леву страну, где поред олука постају велики насипи од снега. Тада радници са лопатама узгрћу ове насипе поред олука на поједине гомиле. Одвлачење ових гомила снета врти се колима са коњском запрегом. У Бечу се за то употребљују мала кола са два точка, која вуче један коњ и која се зову „Сађ“ (Коб).

У последње време пак и у Аустрији се у велико користе канализацијом и бацају снег у нарочита окна за снег. Ово је врло рентабилно у толико више, што се сад у великим варошима примењују искључиво скупи плуг, ви са моторима.

6. Чишћење снега у Белгији. Чишћење снега у Белгији врши се слично као

ке у Француској: и овде су у главном у употреби плугови и то већином са моторима.

7. Чишћење снега у Србији.

И ако је у Србији клима континентална, и снег достижући висину и преко 1,50 тђ чини велике сметње саобраћају, — ипак служба на чишћењу снега није нигде организована, нити се томе питању поклања већа пажња. Једино се у Београду Општина у неколико стара, да бар главне улице буду од снега очишћене толико, колико је за главни саобраћај најнужније.

И у Београду канализација при чишћењу снега чини велике олакшице, и ако је то због велике уличне нечистоће доста ризично и штетно по саму канализацију. Иначе Општина „нема специјално за чишћење снега нити каквих нарочитих глата, нити какве нарочите организације ни програма. С тога би треблло, да се и та служба организује, да се набаве потребни алати и да се за сам рад направи програм, по коме се посао око чишћења снега у појединим улицама има вршити; тако да снеј ге чини што мање сметње саобраћају, али да се опет због снега што мање квари улична калдрма и што мање штети варошка канализација.

Београд. Н. М. С..

(0) чишћењу река, речица И потока.

У Хидротехничком Одељењу Министарства Народне Привреде лежи безброј молаба, како појединаца тако и општина, које моле да им се таји тај поток или та и та речица регулише, просече, прокопа, очисти и томе слично, које им при иоле већој води силне штете причињавају.

Код свију тих водених токова влада једно и исто зло и сви ови пате од једне и исте болести.

Та је болест свима нама инжињерима добро позната, али ми сами нисмо у стању да је лечимо

јер и ако болест познајемо, не лежи само у нашој моћи и вољи па да је уклонимо.

Зло које је завладало на водама најлакше би се и најбрже излечило када би сваки сопственик имања поред водених токова почео да га уклања на својој деоници.

Познато је свима нами у каквом се стању налазе наше реке и речице. Оне се све мање више налазе у једном врло запуштеном стању. Сам ток реке искривудан и неправилан како се само замислити може, корито засуто наносом, зарасло у трави, а обале обрасле у шибљу, у опште профил речни тако скучен, да вода и при обичном стању једва може да отиче. А настаје поплава после иоле јаче кише, која оставља пустош за собом, јер сву воду не може корито да прими у себе.

ј А све то долази отуда што су прво шуме које су регулисале равномерно отицање воде, нагло и немилице сатрвги> те се нису тако често јав-

| љале силне бујице које највише штете чине идру-

го, што сопственици поред река, не питајући никога, подижу преграде, загате, плотове, саде дрвета, граде бране и воденице, једном речи све могуће препреке, које ометају правилно отицање воде. Са тих узрока у главном јављају се поплаве скоро редовно ако не сваке, а оно сваке друге, треће а најдаље пете до десете године.

И онда ови исти сопственици зајаучу после таквих поплава и траже савета и помоћи. Али кад им се објасни откуда зло потиче и шта треба да чине па да га више не буде, онда опет остане све по старом. јер позвани да и они од своје стране што год учине да се зло уклони, а да ће већ идржава помоћи колико може, пошто она не може све и свима дати „обично одговарају да немају и не могу.

Истина у закону о регулисању и употреби вода од 1905. год. предвиђено је чл. 16. да „после сваке веће воде Министар Народне Привреде у споразуму са Министром Унутр. Дела, наређиваће према потреби чишћење река, речица и потока, Свака општина, у чијем се атару текућа вода налази, дужна је то да изврши по упуствима Министра Народне Привреде и надзорних органа.“

Али која вајда од овако лепе и прецизне одредбе законске, кад се она не врши. Јер су се овом наређењу до садаи то само једне године одазвала

| свега два округа: Нишки и Тимочки!

Сада су израђена у Хидротехничком Одељењу Упуства за чишћење река, речица и потока. Њима се хоће да даду ближа упутства и оживи чл. 16: поменутог закона. Али како ни закон тако ни упутства неће много помоћи ако не буде више разумевања, добре воље и љубави према важности овад ког једног рада, као што је чишћење корита ководених токова. јер се њима може, ако не сасвим