Srpski tehnički list
СТРАНА 90. КРАТАК ИЗВЕШТАЈ 0
РАДУ ГЛАВНОГ СКУПА БРОЈ 6.
КРАТАК ИЗВЕШТАЈ
о
раду првог редовног главног скупа удружења српских инжењера, држаног 20. Маја, 1890 у Београду.
Председник је отворио састанак у 9 часова пре подне п благодарећи скупу што се одаввло — било је око 70. инжењера — позвао га је да устајањем изјави своју жалост за изгубљеним колегама, гоји су у времену од непуних месеп дана преминули; Јовом Марковићем начелником инж одељења и инжењерима Мин. грађерина: Јованом Суботићем и Џером Новаковићем. —
Збор се одазва устајањем и по том се прешло на читање записника првог ванредног састанка.
За тим се према, дневном реду прочита извештај о раду привременог управног одбора, који је примљен,
На предлог председника приступило се упису у чланство п споразуму о кандидовању чланова за управни одбор.
После тога, председник позва збор да се приступи избору предсеника и потпредседника за себе, а за тим да се избвру и остали чланови управног одбора, који ће доцније сами међу собом дужности поделити, по што до сада нема још израђеног пословника, Збор је предлог усвојио и директор г. Стојановић узев реч, предложи за, председника досадањег председника привременог управног одбора г. Јосимовића, За тим на предлог г. Косте Јовановића изабран је за: потпредседника г. Марко Ђурковић начелник инжењ. одељења.
Бирање осталих чланова извршено је листама, којих је било свега 65, и по броју добивених гласова ушли су у одбор ова господа:
Миша Марковић, инспектор, ЈеФта Стефановић, инжењер, Никола Стаменковић, професор, Андра Стефа-
новић, професор, Љуба Николић, инжењер, Атанасије Вујић, начелник, пи Влада Тодоровић инжењер.
Са овим је састанак пре подне закључен.
По подне, подпредседиик г. Ђурковић отвара састанак и благодарећи збору на указаном му поверењу, моли збор да саслуша неке честитке послате депешом данашњем збору.
По том је прочитан и позив сакупљаним ипжењењерима од стране одбора за приређивање железничке прославе на дан 21 Маја ове год. као дан, кад је прошле године железничка управа прешла у државне руке.
Збор је и овај позив, као и честитке примпо к знању.
Према дневном реду прешло се на примање листа, и закључено је да лист пређе у својину Удружења, кад досадањи издаваоци издаду још и шесту свеску, како ву они и предложили збору.
После овога прешло се претресу о реорганизацији грађевинске струке у Србији, Пошто је предмет важан, а ни један од чланова није спремио никакав детаљисан предлог то је збор решио, да се изабраном одбору стави у дужност, да изради пројект о реоргани-
зацији, пи пошто отштампа, овај, д да пошаље свима члановима удружења на примедбу,
Кад је и са овим свршено, позвани су чланови удружења, који желе да оду у Шабац на изложбу и дате су им за то во ено карте за јефтинију вожњу паробродом. Екскурзија у Крагујевац није могла бити, из равних узрока, што је привремени управни одбор у свом извештају објаснпо. '
Са овим је састанак закључен у 6 час, по подне.
Пени овог скупа и извештај привременог управног одбора, штамнаће се у целини у идућем бррју.
ИЗ ОДЕЉКА МАШИНА АЛАТЉИКА., 1
МАШИНА ЗА ОБРАЂИВАЊЕ ТОПОВСКИХ ПРОЈЕКТИЛА, -— систем Т. Селесковића. (ба сликама на листу ХП.)
Пројектил, који се обрађује машином изложеном на листу ХП,, јесте граната нашег Дебанжовог топа, калибра 80. паф,
Не узимајући овде у обзир упаљач и барутни метак гранате, граната има ове делове:
1. Језгро, које се састоји из 98 зрна од ливеног гвожђа ;
2. Огртач од ливеног гвожђа, који је обливен око језгра, пошто је претходно језгро за се израђено и
8. Претен водиљац (Ппебтло) од бакра, који је углављен у спољну површину огртача близу задњег краја, гранате.
Машина коју сам конструисао служи за целокупно обрађивање огртача гранате и за стругање видљиве површине прстена водиљца.
Сав посао врши машина само са једним намешта њем гранате у исту.
Олика 1 показује у пресеку гранату каква се па ливнице добија, а слика 8 показује исту гранату машином обрађену.
Само пак обрађивање гранате састоји се из ових радова :
1, Одсецање наливка н гранатиних уста до површине н,, која мора да буде потпуно нормална на 0с0вину гранате и да је сасвим чисто обрађена ;
2. Развртање гранатиних уста о, која морају имати сасвим чисту површину и тачан пречник за накнадну израду завојака 3;
8. Резање завојака у отвору о које озтај ва спајање упаљача са трупом гранате;
4. Стругање средњег, цилиндричног дела гранатиног трупа и на тачан пречник топовског калибра;
5, Стр ругање претена водиљца тако, да одговарајући двогубој дубини олука топовске цеви, у које се прстен при лету кроз цев утискује, буде спољни пречпик тога прстена за 9 ши већи од топовоког калибра,
Алати којима машина ове радове врши јесу:
1. Бургија А, за резање завојака, која има на предњем крају дилиндричан облик разрезан у виду ножева, паралелно осовини цилиндра. На задњем крају бургија има свој рукавац којим стоји у еластичној вези са клипом 4,.
Својим предњим делом разврће бургија отвор о уста гранате, а својим средњим делом 4 реже у уста завојке 3,