Srpski tehnički list

ОТРАНА 180.

На основу те претпоставке као и на основу тишта, за лађе цес. краљ. дунавског паробродског друштва у Бечу, израђен је попречни профил кеа, При томе је још узето у обзир, да при механичком претоваривању, стрчење чекрка буде што мање, свакако пак не преко 9,00 та и да нагиб насипа при ручном претоваривању буде што блажији, а никако већи од 1:38.

Под тим претпоставкама, израђена су оба типа, и сада нам остаје, да још нарочито оправдамо изабрану конструкцију.

а, Тип за метаничко треговаривање. (Лист ХУЦ)

Да стрчење чекрка не би било веће од 8,50 т, дат је предњој површини кеа сасвим стрм нагиб (0) а сем тога се морао и колосек за чекрк што већма ка ивици кеа примаћи.

Облога од талапа треба да буде што је могуће више заптивена, те да не пропушта воду, како би се тим начином земља иза облоге сачувала од испирања. Тога ради су саставци облоге позади покривени летвицама. Пошто се оплате од талапа под водом тешко извршују, то је у доњем делу оплате пројектован пребој (врипд талд) од 12 ст јачине, који доппре до коте 70,00 та. Како се пак из искуства зна, да се пребој не да тако побити, да никако не пропушта воду, то је простор пза. пребоја насут каменом, и то отпатцима из камених мајдана, да би се тако свако испирање (подлокавање) спречило, и притисак на пребој смањио. Над каменим насипом, додави слој Фашина од прућа (али без шљунка), да би тако услед компримпрања земљаног насипа, који се овго налази, добили слој, који се не може подлокатп, односно који ће предупредити пропадање расквашене земље у камени насип. Тиме ће се спречити јаче слегање насипа, које у извесним приликама може да буде опасно по парне чекрке.

Да би се што више редуцирао притисак на пребој и од овог на шипове оплатине и да би се уједно шипови од подлокавања сачували, пројектован је трпанац од ломљеног камена до коте 68,00 та са горњом ширином од [00 ши нагибом 1: |. Чим исти буде подлокан, треба га одмах и то брижљиво попунити. Олегање овог трпанца биће само од користи при зидању будућег дефинитивног кеа; јер ће се тим начином добити природан темељ, а осем тога осигураће се п сталност шипова.

Греда за одбијање лађа (5 тејећђаКеп), односно предња греда за привезивање бродова, положена је 2,30 11 испод горње ивице преглавничине, пошто се рачуном показало, да је та висина најподеснија у погледу сталности шипова.

Сваки други шип оплате везује се ленгером (стегом) од 96 пиши јаког облог гвожђа. Одстојање шипова, оплате од шипова задњих ленгерских треба да износи 8,00 та при високим насипима (као код профила ШД + + 70) а 6,00 та при ниским насипима (као код проФила 11 + 170). Задњи део ленгера начињен је од два шипа у размаку од 0,60 ш; на ове шипове утврђена је ленгерска пајанта а испред њих долазе талпе на 1,00 та висине, да би се тако отпор ленгера повећао.

Шипови оплате размакнути су 1,25 11; на сваких 12,50 ти долази по један одбојни шип, који ће предупређавати непосредно пристајање лађа ув саме шипове оплатине, и који ће служити за привезивање лађа. На тај начин биће шипови сачувани од квара. Одбојни ши

АНТРПОТИ У БЕ ГРАДУ БРОЈ 7.

треба да је узводно са ленгером утврђен, а оба оближња, шипа оплате треба да су спрегнута.

Простор између оба колосека калдрмисаће се 0,15 та високо ; псто тако калдрмисаће се и простор између шина на задњој страни слагалишта, да би се колима олакшао долазак до товарних перона,

При крају нека је још напоменуто, да смо намерно изабрали парне чекрке са нормадном ширином и једним котуром (Рали-тезр. Ебћтегтоће) на трећој шини у одстојању од 1,00 т, јер се тако п претоваривање из лађе у вагоне и обратно, може на истом колосеку вршити, Услед тога ће се млога радна снага уштедити, један колосек више добити, а сем тога моћи ће се парни чекрци и за ранжирање кола употребити.

Доцније ће се моћи колосек од 1,00 та ширине при евентуалном извршењу пруге Београд-Ваљево као секундарне железиице од 1,00 т шприне, употребити као колосек за претоваривање кола ваљевске пруге.

ђ, Тип за ручно претоваривање, (Лист ХУШ)

Овај тип кеа разликује се од оног за механичко претоваривање у томе, што овде није нужно, да се колосек примакне што више спољној ивици кеа; исто тако није ни потребно, да лађе непосредно уз саму обалу пристају.

Оно има веома разних и више пли мање смишљених конструкција, да се при сваком водостању олакша, ручно истоваривање и утоваривање у слагалишта Ми смо св у принципу решили за претоваривање помоћу мостова, (рапдипевђтћекеп) и то из економских обзира за дрвене мостове, као што их паробродско друштво на млогим местима употребљује, јер су се као веома практични показали.

Но у овом случају сасвим је умесно, да се не прелази преко извесне слободне дужине тога моста, који се према водостању може спуштати ш дизати, јер би иначе димензије греда биле ванредно велике, а и чапад воде био би сувише јак. (О тога је било нужно, да се ниво моста тако положи, да слободна дужина рампа, при изабраном максималном успону од 1: 4, не прелази извесну меру, коју смо ми на 9,00 одредили и да се лађе могу истоваривати п при практично најмањој води од 67,50 т. Тај се циљ може постићи, ако плануму дамо пад од спољнег колосека и то на целу дужину у виду рамше, Док се не дође до жељене висине. Нагиб тога планума не би требао да буде већи од !:6 и према томе било би дакле проширење планума за 9,00 т нужно већ при висинској разлици од 1,50 т, коју смо ми узели као минамум, те да се горњи услови за пристанишни мост испуне.

Ми смо с тога претпоставили, да постројењем 2,50 1 широке рампе, која је паралелна ка ивици кеа, достигнемо нуждан нижи ниво.

Мост је тако удешен, да се помоћу одвесних 3авртака може дизати и спуштати, како то водостање вахтевало буде.

Ако вода пређе висину хоризонатног положаја моста, ако дакле достигне коту 71,80 ш, онда ће лађе моћи непосредно прпстајати уз сам ке, те ће се тако моћи и непосредно без употребе моста товарити и пистоваривати.

Оплата, која сачињава ке, нагнута је такође 1:'/% и направљена је од 95 ст у средњу руку дебелих шипова, који су 1,25 ш од средине до средине размакнути, Ова се оплате разликује од оне за механичко претоваривање само у томе, што овде отпада пребој, јер је

ој а и