Srpski tehnički list

СТРАНА 152:

Главне особине ове методе снимања састоје се дакле у томе, да се са појединих станица све видљиве и приступне тачке снимити могу; т.ј. са инструментом добићемо правац, даљину и висину појединих тачака, у односу на станицу инструмента. Према томе излишан је сав остали прибор за мерење, као: ланац, летве, угаони ваљак, мотке, равњаче и т. д. Исто се тако и број

(ба, 1.)

раденика смањује на најмању меру, а према томе и трошак око снимања.

(сем тога ова метода даје још п ту корист, да податци, непосредно добивени, искључују пренашање грешака и што се цео рад око снимања налази у руци инжењеровој, дакле што није зависан од поузданости раденика,

Мерење хоризонатних углова.

Ако се тахеометрисање извршује помоћу обичног инструмента, онда пма само да се примети, да при мерењу полигона треба нарочиту пажњу обратити на читање и бележење хоризонатних углова, јер је само у том послу могуће, да се грешке преносе.

Хоризонатне углове, које меримо са обичним инструментом, добијамо из разлике оба читања, т.ј. из читања при визирању следеће тачке полигона и из читања при визирању на тачку коју одређујемо.

Ако пак радимо са тахеометром, то се овај инструменат разликује од осталих у томе, што хоризонатни круг није чврст, већ се може око своје вертикалне осе обртати, и помоћу микрометарског завртња у сваки произвољни правац поставити. Са хоризонатним кругом спојена је врло осетљива бусола, чија је игла паралелна к« правој, која пролави кроз нулте оба нонијуса и ставља нас у могућност, да нулту хоризоналног круга, можемо оријентирати ка истом правцу, т. ј. ка северу. Тим је

СНИМАЊЕ ТЕРЕНА СА ОБИЧНИМ ИНСТРУМЕНТИМА И ОСА ТАХЕОМЕТРОМ

БРОЈ 8,

рад веома упрошћен, јер при читању хоризонатног круга ка визираној тачци, добићемо непосредно угао, којег заклапа та визура са магнетским меридијаном, т, ј. добићемо азимуг праве измеђуннструмента и визиране тачке.

При мерењу хоризонатних углова са тахеометром поступа се овако:

Нулта подела хоризонатног круга постави се на нулту нонијуса и хор. круг аретира. Сада се. тако аретирани, хоризонатни круг дотле обрће док игла не дође у правац своје нудте. Ако сада инструменат у том положају аретирамо и прво поменуто аретирање отворимо, то ћемо при мерењу углова све углове од северног правца игле непосредним читањем добити,

Пошто се игла не може на њену нулту са потпуном тачношћу удесити, и пошто је магнетска игла и

Зиначе дневним одступањима изложена, то ће и оријен-

тирање партија, које су од појединих станица снимљене, бити равлично, т.ј. оно ће бити зависно од дотичног стања игле и од тачности, са којом је на нулту удешена,

Као што је већ при обичним инструментима напоменуто, могу се углови мерити и без игле, и то млого тачније, али употреба игле има претежније користи; тако је н. пр. скоро не могуће погрешити у читању, а да се та погрешка одма у пољу не примети. То важи нарочито за читања, која се на полигон односе. Ако смо инструменат оријентисали на једну станицу и ако визпрамо на следећу станицу и азимут линије 1, 11 прибележимо (ел. 1), то ћемо од станице П одма поуздано знати, да ли смо у читању погрешили или не; јер азимут праве П, [ мора да буде за 180" већи од азимута праве 1, П; т, ј. #8— « = + 180%. Том већ у пољу извршеном контролом, стављени смо у положај, да се сачувамо од замашних погрешака при мерењу хоризонатних углова полигонових.

У пракси ће се пак често десити случај, да та разлика не износи тачно 1809, која се појава може двојаким узроцима приписати, п то или се деклинација игле на другој станици променула пли нулта поделе хоризонатног круга није тачно у правац магнетског меридијана намештена

Даљи узрок нетачног резултата може изузетно још и у томе да лежи, ако се у близини налазе рудници, који упливишу на иглу. У таким слачајевима биће умесно, да се користи оријентовања помоћу игле напусте.

Дневна одступања, којима је деклинација игле изложена мењају се као што се из искуства зна врло споро и незнатно, с тога би било неоправдано, кад би се увело, да је та промена једини узрок одступања од једначине. На против може се рећи, да то одступање долази од нетачног оријентовања инструмента, с тога треба на оријентовање највећу пажњу обратити. Да би се та грешка свела на пајмању меру, треба при мерењу азпмута полигонских тачака оба нонијуса читати и на послетку из сва четири читања узети аритметичку средину.

Обично је оса иглина, као што је већ поменуто, паралелна правој, која пролази кроз нулте оба нонијуса. Ако радимо само са једним тахеометром, то овај паралелизам није неопходно потребан. У томе случају не односи се азимут на прави магнетски меридијан, већ на другу неку праву; пошто пак оба правца закључују сталан угао, то је све једно, да ли се углови односе на прави магнетски мерпдијан, или на другу какву праву.

Ако пак радимо са више тахеометара при већем снимању, то се морају инструменти тако ректификовати, да добијамо азимуте однесене на један исти сталан пра-