Srpski tehnički list

СТРАНА 2,

лако од редова начинити олуци. Поједини редови од пресадница удаљени су 0,60 до 0,80 ши за сваки ред пскопа се што ужи и довољно дубок јарак, у који се пресаднице поређају у размаку од 8 до 5 ст. Оне се наслањају на један бок јендека. Шри. засипању јендека, треба земљу натапкатн или набити,

с). Засађивање у јамама. При овоме начину засађивања ископају се јаме од 25 до 60 ст дубоке и око 25 ст широке у растојању од 25 до 60 ст; у те јаме мећу се снопови прућа, Спопови мере 15 ст у пречнику.

Засађивање је најпоузданије у другој половини Октобра или у првој половини Априла. Да би засађивање потпуно одговорпло својој цељи, нужно је, да се одржавају као ниски џбунови, с тога их ваља еваке друге пили треће године поткресавати, што се ради обично рано с пролећа.

5. 8. Обично побусавање. (са. 5. лист 1) У спорпм

рекама може бе за осигуравање обала употребити и побусавање, нарочито онда, када је подножје обале доста благо.

Бусеве ваља вадити онда, када намеравамо, да их употребимо: но ако се бусеви из ма каквих узрока морају депоновати, онда их ваља 8% време суше заливати, да се не би осушили.

Обале треба прво шкарпирати у нагибу 1: 1,5,

па затим на поравњену површину бусеве слагати у правилном положају и то тако, да трава дође с поља, а корење изнутра и да се саставци појединих слојева укрштавају. Сваки бус утврђује се кочићем од 20—80 ст дужине. У простор између појединих бусева усади се граорица са корењем, која после потпомаже, да се сви бусени у једну целину споје.

5. 4. Паопачко побусавање. (Са. 6. лист [). И при овом начину побусавања треба пре свега поравнити обалу у нагибу 1: 1,5. Поједини бусеви полажу се хоризонатно и То тако, да травом обрасли део дође доле, а корење горе и да спољашње стране образују нагиб обале. Спољашња површина може бити степенаста, као у сл. 6 лист Г,, а може се и скресати, те да буде равна (ел 7. лист 1) — Да би се добила равна површина могу се бусеви слагати као у ел. 8 лист 1. Ради правилнијег слагања бусева употребљавају се шаблоне од летава, као што се види из сл. 6 лист |,

Сви досада поменути начини употребљавају се сам онда, кад је вода тиха. а

ОБЕЗБЕБЕЊЕ КОРИТА РЕЧНИХ

5. 5. Плетери. (сл. 9 лист 1). Плетери се употреб- |

љују: за обезбеђење обала пи дна у потодима са јаким

падом, а тако исто и за обезбеђење оних површина, које |

су изложене јаком ударцу воде при великом поводњу. |

Обала се шкарпира у нагибу 1: 1,5; за тим се ископају јендеци, у које се побија неољуштено а зашиљено коље, 1,0 до 1,50 та дугачко и 6 сл дебело. Колац од коца удаљен је 30. до 35 ст а ред од реда 1,00 тл.

Ово овог коља, а за сваки ред посебице оплету се десе од прућа на 12 до 16 ст, висине пи то половина испод косине а половину изнад косине. Простор између плетера испуњава се земљом или шљунком

Коље и пруће за плетере може бити од врбе, раките или јове п треба да је зелено, да би се могло примити.

При обезбеђењу насипа постављају се плетери или у правцу насипа (ел. 10 лист [.) или дијагонално (сл. 11 лист [,).

5. 6. Утврђење фашинама.

Фаштине се граде од јаког и витког прућа од врбе, тополе, јове п раките. Изузетно се може употребити и пруће од осталог дрвља.

БРОЈ 1,

Дужипа ашине зависи од начина употребе. Обичне Фашине за облагање (сл 12 лист [.) дугачке су 8,00 до 4,00 та, а оне за потапање 4,00 до 5,00 1. Првима је пречпик 80 ст а другима 60 до 100 ст.

Ако Фашине треба да су дуже но што је пруће, којим располажемо, онда ваља пруће тако слагатп, да се добије добра веза на целој дужини Фашине.

Фашине за потапање пуне се у средини камењем или крупним шљунком, и то тако, да срце Фашине буде 830 —50 ст дебело а пречник 60—100 ст. Сл, 18 лист 1, показује Фашину за потапање, каква се најчешће употребљава. Обичне Фашине повезују се прућем, а оне за потапање обвијају се у размаку од 90 до 40 ст гвозденом жицом од 3 шп у пречнику, и то на сваком месту по двапут. -

Фашине се утврђују за земљу кољем од 5—6 ст дебљине и 1,00—1,%0 ш дужине. На сваку Фашину рачунају се по два до три коца,

При прављењу Фашина треба на ово пазити:

1. Да се не употребљава сувише кратко пруће;

2., Да се ке употребљава пруће дебље од 2љ ст, јер онда Фашине нису довољно витке;.

8. Да се у Фашинама не налази лишће;

4: Да Фашине имају прописани пречник, Ј

За контролисање пречника Фашине, употребљава, се конопац, на чијем се једном крају налази карика.

Гужве се употребљују за свезивање Фашина између себе. Гужве мере у пречнику 10—15 ст, а дужина им је произвољна, пма их и до 80 за дугачких. Гужве се повезују прућем у отстојањима од 15 до 80 ст. При изради гужва треба пруће тако распоредити, да се ма у ком пресеку не налазп више од једног краја.

5. 7. Облатање обичним фашинама (сл. 14 лист 1).

За овај посао употребљују се Фашине, којих је пречник око 30 ст.

Обала се прво шкарпира у нагибу 1: 15 до 1:2 па се па исту Фашине поређају једна до друге. у правцу највећег пада, дакле управно на правац обале. Ножицу обале треба нешто усећи, да би Фашине имале доле ослонац, Да би ту облогу од Фашина утврдили, полажу се гужве управно на Фашине и утврђују јаким кољем за земљу. Гужве су удаљене 0,50 до [00 11.

Простор између гужве испуњава се муљем, шљунком или земљом.

5. 8. Налдрмисање обала, (сл. 15 лист [.).

При калдрмисању са обичним ломљеним каменом за обезбеђење обала бира се камење што крупније и подједнаке величине; камење треба у тодико дотерати, да спољна површина изгледа равна и ако је камен рапав.

За калдрме оваког рода до 80 ст дебљине мора све камење да пролази скроз, т, ј. свави камен мора, бар толико висок бити, колико дебљина калдрме износи, На против за калдрме преко 80 ст дебљине, мора бар половина камења да пролази скров.

Саставци не треба да су шири од 2 до 8 ст; они се не смеју чивијати. него се морају испунити плодном земљом, да би могла трава порасти.

Обала се пре каддрмисања поравни у нагибу 1:1 до 1:2, па се озго наспе слој ситног шљунка иди песка, од 8 до 10 ст дебљине п тек на овај слој долази калдрма. Калдрма се папослетку поспе крупним песком.

ЏШри калдрмисању са каменим коцкама, треба да су коцке једнаке висине. Камење се полаже у параледним редовима са наизменичним саставцима.

| - 5. 9. Обезбеђење обала набацаним каменом — тр-

панцем — (сл. 16 дист [.). Овај начин обезбеђења важи

РИТУ У

"РИМ