Srpski tehnički list

ВРОЈ 4, 0 ОБЕЗБЕЂЕЊУ ГРАНИЦА

3. да се разбијањем стене издуби корито у каналу |

до потребне дубине, као што се то из удружног проФила ВИДИ.

Насип почиње с горње стране код профила 11. од деспе обале, а спаја се на другом крају са истом обалом код профила 89,, где ће се поставити један мост, ради одлажења воде, која се с брдаслива, као и за отицање потока Кашајне, који између профила 4. и 5. у Дунав утиче, ако би се за корисно нашло да тај поток не утиче пспред удаза у канал. Горња устава имаће пад од 2 ш, Капије на уставама биће 20 та ширине, а саме уставе 96 т.

да, случај кад буду потребне веће оправке на уставама, предвиђене су две лађе које ће тада уставу преграђивати (Брегтасћие).

Укупни трошкови за регулисање овог дела Дунава на Ђердапу, изнеће по предрачуну ове комисије, на 12

СТРАНА 57.

милиона динара. По специјалном предрачуну пак, коштао би 1 ла дужине зида канала 2560 динара, од које суме долази за грађење оплате 900 динара. Темељ за уставе коштао би 711400 динара. Зид устава, 2090 000 динара. Капије на уставама, резервне лађе, стражаре и т, д. 570 000 дин. Насип и земљани радови, дуж канала, на десној обали, од 1 ш дужине 1200 динара. Земљани радови дуж устава са стране на десној обали, од 1 ш дужине 750 динара. Накнадни радови и калдрмисање у малтеру набацаног камена са дунавске стране по 160 динара 1 т дужине. Разбијање стене 1003 000 динара. Мост 50000 динара. Додатак за црпење воде ва. време рада 282 700 динара и за непредвиђено 1900 000 динара.

Укупни трошкови за регудисање свију препрека на Дунаву од Голупца до Сипа, изнеди би, по предрачуну ове компсије, 22 милиона динара,

(НАСТАВИЋЕ СЕ)

0 ОБЕЛЕЖАВАЊУ ГРАНИЦА.

„

(ОВРШЕТАК)

По распису пруског мин. Фин. од 2. јула. 1880. г. за обележавање тачака за премере и граница приватних сопетвеника, имају се употребпти и то: за тачке премера, цеви за дренажу од 4—5 или 10 ста чистог пречника, а за гранпце приватних шупље цигле од 10 ст квадратног пресека а са округлом шупљином од 5—6 ст. Цеви и цигле морају имати 80 ст дужине. Код ових подземних белега, средина шупљине сматра, се као гранична тачка премера.

Ове се шупље цигле могу скоро свуда употребити, и сматрају се као најбоље средство за трајно осигурање. Само се у мочарном и стеновитом терену не могу употребити, али су тада и издишни. Кад граничне тачке падну на камење пли калдрму, препоручује се употреба гвоздених шипака или гвоздених цеви, које се укопају пспод калдрме, а за сваки случај, ваља их осигурати умеравањем околних сталних предмета, како би се у свако доба наћи могли.

Џодвемним белегама ако се не додаду спољне видљиве белеге, тешко их је наћи, а дангубно и при тачним котираним скицама. О друге стране опет имамо код подземних белега већу тачност, трајност и јефтиноћу, па ипак је по неки пут тешко придобити приватне сопственике за оваково осигурање,

Код мање важних земљишта излишно је употребити оваково обележавање.

7. Обележавање државних граница.

да обележавање државних или сличних граница, постојали су извесни прописи и у ранијим вековима. Старе римске белеге државних међа, беху знатне величине, са тачно прописним димензијама. Најмањи беху од 12 стопа дужине п 8 стопа ширине, У садање доба наилазимо, код извесних држава, камене белеге са урезаним грбовима исте државе, Сем тога урезане су и године, када је белега подигнута, са редним бројем камена,

Обедежавање државне међе, налазимо у најповије доба у Елзас-Лонтринђији, између Немачке и Француске, да ову границу, од прилике 500 кт дужине, прорачуњено је, да ће се употребити до 6000 каменова. Међу тим

употребљено је много више. Ограничење ово почето је у лето 1872., а трајало је до године 1874.

На преломним тачкама, употребљено је камење четвртасто, од 1,10 т дужине, за 0,50 т уколано у земљу. Шприна камена под земљом износи 0,40 —0,85 та, а над земљом 0,30--0,25 тд.

да међутачке у правој, употребљено је камење, са пешто мањим димензијама. У сваки камен урезано је писмо „О“ са стране немачке и писмо „ЕК“ са стране Француске, заједно са једним бројевима камепа.

Број 1. почиње са севера, на луксенбуршкој граници, а последњим се бројем завршује на југу, на швајцарској граници.

На горњој површини сваког камена, полазећи од средине, означени су правци кракова обеју идућих преломних тачака. Сви ови знаци урезани су у камену.

У здравом земљишту, каменови су укопавани и са околном земљом набивени, а у нездравом и песковитом земљишту сваком камену је подзидан темељ најмање од 30 ст дубине, а сем тога је такав камен са другим камењем укљештен п набивен. У влажном и мочарном земљишту свакп је камен снабдевен са великим плочастпм темељом, од прилике 20 ст јачине, а сем тога, унаоколо суво обзиђивање најмање од 30 ст јачине. У стеновитом терену је темељ извртен за гранични камен и у такову рупу узидан са малтером.

Поред река где је граница средином исте, употребљивана су по два камена, са сваке стране реке по један у једнаким даљинама, а поред тога сваки пар каменова носи подједнак текући број, и урезано писмо „08 нли „КЕ“. Код потока и мањих речица, постављано је камење наизменце. Ако дуж границе постоје какови зидови, то је гранично камење постављено за 1,01 од зида. а на местима пак, где се граница прелама од једног зида другом ком зиду, ту су белеге постављене 5,0 та од зида како би се углови комотно читати могли. Код друмова и путова као заједничке својине граничних општина, постављене су белеге, на једној подовини целе дужине, са немачке стране, а на другој са Француске стране, у знак заједничке својине обеју држава,

Постављање ових белега извршено је у заједници, под надзором једног немачког и једног Француског гео-

8