Srpski tehnički list

СТРАНА 58.

метра. По постављању белега, премерена је граница и то један пут од немачких, а други пут од Француских геометара, а сем тога је имао сваки геометар у својој држави снимити дуж границе у ширини од 100 та потпуну ситуацију. Код граничног полигона морао је сваки геометар, сваку страну двапут премерити а сваки угао са допуњавајућим угловима, прочитати у оба положаја. теодолита са поделом 860".

Сем тога морали су геометри обеју гранпца, који су за исте секције одређени били, од времена на, време, сравњивати своје податке о дужинама и условима. Дозвољена одступања при томе уговорена су и то: за дужине до 11000, а у предомљеном терену до 1/500, за угдове до 1 минуте, а код кратких растојања илјвише до 2 минуте. Сваки геометар обеју држава, имао је да изради једну специјалну карту у размери од 1:1250 а сем тога прегледну карту у размери 1: 20000.

По свршетку обеју карата, сравњене су исте п њпово подударање оверено не само од геометара, но и од целе интернационалне граничне комисије.

Сем ових карата, свака је секција обеју држава имала да састави тачан списак свију граничних белега, са тачним описом границе. И ове су се белешке сравњивале и по потреби исправљале.

При обележавању државних граница, уобичајено је, да свака држава за се одреди своје чланове комисије, под председништвом каквог свог вишег чиновника, а поред остадих чланова придодаје му се обично и један геометар. У извесним приликама, обе се државе задовоље заједничким једним геометром. Сем тога, према, потреби, позивају се дотични председници општина, кметови као и поједини сопственици, чија имања леже дуж граница.

При обележавању међа неизбежно је нужно, да се међе појединаца обележе у њиховом присуству и са њиховим признањем, а у случају непризнавања међа, ограничавање ће имати важности тек онда, када надлежни судови реше спорна питања.

Између појединих држава немачке царевине, не постоје ни данас тачне белеге, нарочито код мањих. Постављено је истина неко гранично камење код ових држава, и исто је упесено у катастар, али је врло често сумњиво, да ли се за границу имају сматрати праве између постављених белега, или се за границу државну имају сматрати границе приватних сопственика, које не леже у правцу белега. Ако се за границу усвоји права, онда се често догађа, да се овом правом, поједина имања, пресецају у два комада, од којих ће један део остати у једној а други у другој држави, и према томе би исти сопственик имао да плаћа порезу двема државама,

8. Обележавање међа појединих сопственика.

Повод за обележавање међа појединих земљишта, може бити груписање или деоба или најзад целокупан нов премер, као и откупљивање за грађење железница, друмова и 1. Д.

При снимању катастра у Пруској од године 1869. до 1874. требало је извршити обележавање међа, али се само у неколико извршило.

При обнављању катастра, условљено је прописом од 25. Октобра 1881. године, да се пре снимања, морају сва имања трајно обележити,

Оваково трајно обележавање међа одвећ је тегобно и скупо, нарочито у оним крајевима, где су међе кримудасте, и парцеле одвећ мале. Сем тога је скоро и не вогуће трајно очувати, тодике бедеге,

0 ОБЕДЕЖАВАЊУ ГРАНИЦА

БРОЈ 4.

Мало је лакше извршити обележавање међа, приликом груписања земљишта и исправака међа, зато што се тиме број парцела смањује, а и границе се исправљају.

Каселска комисија, поставила је за то ове прописе;

1. све тачке тригонометријске и полчгонске при специјалним премерпма, имају се обележити подземно, по могућству употребом цеви за дренажу. тако да средина шупљине означава тачку. За бушење рупе имају се употребити нарочите бургије (ТеЏегђоћтет);

2. границе, на којима су масивни зидови и стубови, не морају се даље обележавати ;

8. границе приватпих земљишта, обележиће се обично трајно камењем, изузев она места, где би се камене белеге постепено слегале (ровито земљишта). На таквим местима, могу се за обележавање употребити шупље дигле, положене у земљу, а овго умком осигурати против повреде;

4 гранично камење мора бити отесано, у горњем деду бар 20 ст дебљине, пи 60- 80 ст дужине. Пресек дпогонала на горњој површини сматра се за обележену тачку ;

5. у њивама које се ору, камен не сме више стајати над површином од у своје дужине, а највише 10 ст, на сваком другом земљишту до '/, своје дужине. Сваки камен мора бита укопан у земљу најмање 50 ст и сем тога јако набивен, при обележавању шума и селских међа, треба употребити јаче камење, и то од 1,00 та дужине и 25 ст јачине, а најмање 0,60—0,70 та укопати у земљу;

6. свако одступање од праве, обележиће се, засебним каменом. Код правих али дугачких међа, уметнуће се међу тачке на сваких 100 т дужине, обазирући се при томе да се од једног камена до другог увек може видити;

7. јако кривудасте а омање реке и потоци, не морају се обележити камењем, али се морају тако сни-о мити, са извесних сталних тачака, да се псте у свако доба могу тачно изнаћи, Заједничке тачке, речица и приватних земљишта, морају се обележити камењем;

8. ако ће се сталне тачке постављати за нивелман, употребиће се камење од 90 ст дужине са пресеком квадратним 15 ст јачине, испод земље за 830—50 ста укопане, тако, да је горња површина камена, хоризонтална. Граничне белеге над земљом, ма како тачно постављене, не могу дуго остати, јер су изложене помицању од запљускавања, клизања, слегања, преоравања или другог ког узрока.

При катастарском премеру пруских провинција, који је године 1865. довршен, остадоше неке општине без планова, а код других су планови били неупотребљиви, и због тога се дешавало, да су извесне парцеде изгубљене, због преоравања. Нарочито код оних парцела, који су подуже давати под закуп, или што су их сопственици више година остављали не обрађене, те су их околни суседи из године у годину преоравањем присвојили, те се њихова величина не могаше изнаћи.

Једном таком оштећеном сопственику, дотични суд није могао друкчије да поврати земљиште, но делимичним одузимањем земљишта од свију суседа.

Ако се узме у обзир, колико се још и данас троши око вођења парница за заузимање земљишта, и то већином око незнатних површина, чија вредност обично не стоји ни у каквој сразмери са издатцима око парнице, морамо сажаљевати, што се ни данас не полаже заслужена пажња на правилно обедежавање међа, и на пра-