Srpski tehnički list

БРОЈ 4. РЕГУДИСАЊЕ "ВЕРДАПА

СТРАНА 55.

Даље рачуна годишње трошкове за :

1 директора · · · · · • • 6000 дин,

1 благајника · • · · · · 4000 ,

5 надзорника • · · · • · 15000 ,

5 механичара · · · · · · 10000 ,

О дожана о «а 500,

5 + оаза а 6050, 10 бродара • • · · · · · ·- 12500 , 900 тони угљена · • · · · · 40500. , олај, маст, дрво и друго Уб

цене угљена • · · · · - 2581,95 ДИН. други издаци • « · · · · - 842035 ,

Свега · · · 112701,60 дапара

или са амортизацијом, укупни трошкови годишње 155 000 динара,

Пошто је дужина дотичног дела Дунава 44,5 Кит, а годишњи транспорт 500 000 тони то ће изнети укупан транспорт годишње 22250 000 (Кт, дакле стваран трошак за тону од километра а

Рачунајући даље 159, добити на уложени капитал, налази Бодоки, да би се транспорт на том делу Дунава могао вршити са 0,0105 динара од тоне и километра, докле паробродско друштво наплаћује 0,12 дин.

Са, овим се завршује и овај у сваком погледу добро проучен извештај,

= 0,007 ДИН.

Из свију до сада наведених извештаја, види се озбиљна тежња Аустро-Угарске владе, да се регудисање тог дела Дунава изврши. Међу тим, из акта, која су нам при руци, не види се узрок толиком одуговлачењу и затезању да се рад одпочне.

Да томе одуговлачењу нису узрок Финансиске тешкоће, већ да морају бити тешкоће сасвим друге природе, види се из самих извештаја, у којима су пројектанти пре свега доста слободни били при предлагању ове иди оне трасе, а за тим су са доста сигурним рачуном доказивали да ће се предузеће не само псплатити већ и известан приход доносити.

Требало је да понова дође до рата у нашим крајевима, те да се и шптање о регулисању Ђердапа покрене.

Једна од главних обавеза, коју је граф Андраши тражио од Србије, приликом склапања Берлинског уговора, била је обавеза од стране Србије, да ће бев новчавег суделовања. чинити све могуће, олакшице, које буду потребне за извршење регулисања Ђердапа, које

ће Аустро-Угарска о свом трошку вршити. Та је оба“

веза, као што смо видели ушла у члану БУП. бердинског уговора од 1. (18,) јула 1878. и извршење регудисања поверено Аустро- Угарској. А у специјалном уговору, који је пре тога, 26. јуна исте године, закључен између Србије и Аустро: Угарске, дозвољено је овој последњој употреба српске обале, с тим даће у погледу пловидбе тим делом Дунава, Србија имати права највише повлашћене народности.

Идуће, 1879. год., после поплаве Сегедина, позвала, је угарска влада, признате европске хидротехничаре, ради саветовања како да се спрече поплаве од Тисе.

Пошто је комисија свршила са Тисом, спустила, се,

на молбу угарске владе, низ Дунав до Ђердапа, да и о

регулисању тог дела Дунава поднесе своје мишљење. Од стране Немачке, био је у тој комисији директор

Комонвће из Магдебурга, од стране Француске, главни

пнепектор Лош бтоз, из Париза и инжењер Лоша

Јасанећ, пз Лиона, од стране Холандске, главни инжењер 7. А. А. ТУаатор, из Хага, од стране Италије, Р. Ватфат, из Рима.

Пошто је ова комисија на лицу места учинила потребне штудије и пажљиво проучила извештај комисије од 1874. године, само са техничког гледишта, остављајући све политичке обзире на страну, поднела је 24. августа (5. септембра) 1879. године опширан извештај. Према том извештају, комисија је тражила да минимална дубина буде 2 ш, у свима оним дедовима реке, где тај захтев није испуњен.

Узимајући у обзир што боље решење постављеног задатка, као и што мање трошкове за извршење, ова комисија није усвојила мишљење комисије од 1874. год., да са каналима треба у колико је то могуће ићи ван постојећег пута за пловидбу.

Ради регулисања пада, правца и брзине, ова је комисија, предложила, свугди где је за потребно нашла, да се подигну насипи до изнад највеће воде. Исто тако је и ова комисија предложила, да се питање о пловидби са ланцем озбиљно проучи.

Прелазећи на поједина места која треба регулисати, ова комисија усваја за Стенку, пројект комисије од 1874. године, с примедбом, да је цена од 60 динара, за 1 ш" разбијања стене велика,

Односно трасе за Козљу и „Дојке, предложила је ова комисија, прав канал ближе угарској обали, као што је то у ситуацији на листу ХХХ ПТ. од пр. год. обележено са — · •— • •—, од кога и садањи пројект за извршење не одступа много. Предлог комисије од 1874., није усвојен с тога што се траса, која је на истом листу са ------ означена, два пут ломи и то скоро под углом од 45% према главном правду кората, а последица тога била би, да би нарочито при већем стању реке, вода тежила да иде у правцу осовине корита речног по тиме лађу која би каналом ишла гонила час једној час другој обали канала, о које б6п се сигурно п разбила, јер би снага крманоша према снази воде мала бпда, да у каналу од 60 ш ширине одржи лађу у правцу, који се укршта са правцем речног тока. Та опасност била би у толико већа, ако се, што је лако могуће, обори која од значака, које трасу канала обележавају.

Канал, који ова комисија предлаже, биће знатно скупљи но онај комисије од 1874. године, али с погледом на то, да је то најсигурнији пут, комисија није могла други предложити.

Односно регулисања Излаза, Тагталије, Гребена и плићака код СОвињице, слаже се ова комисија са оном од 1874. год. да сва ова места треба уједно проучавата, пошто би независни радови на једном месту, утицали знатно на радове на другом месту.

Тешкоћа у регулисању овога дела, од 7 Кт дужине, не састоји се, као на другим местима, само у недовољној дубини при најмањој води, већ се мора водити рачун како о паду при малој води, тако и знатном водопаду и великој брзини, која наступа за време велике воде, услед сужавања корита код Гребена.

Полазећи од Милановца на више, ова, је комисија, предложила :

1. да се начини од Милановца до врха Гребена насип, преко ког ће велика вода прелазити. Тај насип почео би од саме десне обале код Мидановца, а везао би се са истом обалом, на самом врху Гребена, тако, да би острово Пореч и цело корито између тог насипа и десне обале, било одвојено од Дунава. Правац тога насипа обележен је на листу ХХХТУ. од прошле године