Srpski tehnički list

__СТРАНА_162.

РАЗВИТАК ГРАЂЕВИНА

ВРОЈ 10., 11, и 12.

РАЗВИТАК ГРАЂЕВИНА

КРАЉЕВИНИ ХРВАТСКОЈ И СЛАВОНИЈИ

ЗА последњих 50 год.

Инжењер Камило Бедековић, држао је 7, (19.) септембра, у главној скупштини инжењера и архитекта,

предавање о развитку грађевина у краљевини Хрватској |

и Славонији за последњих 50 година. Из тога предавања вадимо ове податке.

А) Железнице.

Прва железница, од 76 Ктш, саграђена је 1862. године од Каменитога Моста преко Запрешица, Загреба до Сиска, Градило је јужно железничко друштво.

1865. год. саградило је исто друштво пругу 52 Ккт дугачку од Загреба до Карловаца.

За тим су као државне железнице грађење угарским министарством трговине: 1870. године 104 Ка дугачка пруга од ЖЊакаља до Загреба;

године 1878,, пруга Кардовац – Река 176 кт дугачка;

године 1879., пруга Даља— Вуковар— Брод, са огранцима Врпоље— Шамац и Борово—Вуковар, 121 Кт дужине;

године 1882., пруга Сисак—Суња— КостајницаВолиње, 43 Кап дужине п то у свези са стратегијском железницом босанском од Водиња према Новом;

године 1882., пруга Београд – Зему»—Индија—Варадин, 71 Кт дужине;

године 1883,, пруга Индија— Митровица 52 Кт;

године 1888., пруга Суња— Нова Градишка 79 Кт;

године 1890., пруга Новоградишка—Брод 52 Кп; ове године гради се и довршиће сд пруга Винковци— Митровица, 68 Ја.

Сем тога, друштво алфелдске железнице, саградило је године 1870., пругу Осек— Даља—Ердут према Сомбору, са огранком Осек—Вилдањ, од 85 Кт.

Друштво барч - пакрачке железнице, саградило је 1884. тодине 191 Кш дугачку пругу од Барча до Џакраца, са огранком Сухопоље—Слатпна.

Друштво Загорске железнице, саградило је 1885. тодине 122. ка дугачку пругу Запрешшћ— Варадин – Чаковац, са огранком Забак – Крапина,

Друштво винковачко-брчке железнице, саградило је године 1885. пругу Винковце—Врбања—Гуња, 50 Кт дужине.

Друштво жедезнице Варадин – Иванес — Голубовац саградило је 1890. године ту пругу од 34 Кт дужице,

Друштво Гутман и друг саградило је 1889 шум-

ску железницу, којом се врши и саобраћај путнички за |

пругу од Биелишића до дољ, Михољца и даље до Капедне, 834 Ккш дужине.

Друштво врдничко-румске железнице, саградпло је 1889. године 10 Ки дугачку пругу од Руме до Врдника.

Према овоме у Хрватској пи Одавонији пма досада 1229 пп железнице.

Саобраћај на свима овим железницама, сем оне од Каменитог Моста до Сиска, затим Барч-Пакрачке и Гутмана и друга, врши угарска железничка управа.

Шпрппа је код свију, сем Гутманове железнице, нормална.

6 гледишта техничког, пајважнија је Ријечко—Карловачка железница, на којој има успона 25%., са минималним полупречником од 275 ш. Има 18 тунеда, од којих је најдужи купјачки са више од 1000 т, Грађење је трајало 4 године.

Б) Друмови.

Године 1850. подељени су друмови на државне, окружне, среске и општинске До 1878. годише вршено је грађење и обдржавање кулуком; те године законом је кулук замењен новцем п тек од тога доба су п извршепи знатнији друмови.

У брдовитим пределима граде се друмови обично са ширином од 5 ш, а утреником од 4 т ширине. Иначе друмови имају ширину 6 до 7,5 т, а утреником такође 4 пп. Где је камен скуп, ту је утреник п по 8 широк,

Утреник се обично гради овако: најпре се као темељ положи камена подлога од 18 ст висине, озго се заспе 10 ст дебео слој шљунка пли ситиог камена, и онда 8 до 5 ст песак.

Максимални успол пута у брдовитом пределу је 7'о, али се обично гдеда да код важнијих друмова не буде јачи од 59.

До 1890. године износила је дужина државних друмова 1206,90 Ки, а окружних и среских 4581,40 Ко. дакле свега 5 788,30 Кит.

Како површина Хрватске са Олавонијом износи 42582 Кш", то на сваки Јаш:, долази по 185 т друма.

Највише, према простору, има друмова, жупанија, варадинска, 229 ш па 1 Киш“, за њом долази загребачка са 152 т, а најмање, жупанија беловар - крижевачка са 99 ш на 1 ла.

Према броју становника од 2183 590, долази просечно на становника 2,6 метара,

Од 1874. до 1890. године, утрошено је на грађење друмова близу 10,5 милиона Форината, од које суме држава је утрошила до 1300 000 Фор, окрузи са откупом за кулук до 5 100000, а осталих 4100 000 из инвестиционог Фонда.

да тих 17 година извршено је 88,8", целе дужине друмова.

Регулисање река.

Пограничне реке узела је угарска држава под своју управу и она се за сада ограничава само на обдржавање тих река у таквом стању да се пловидба може по њима, вршити. Те реке су:

1. Дунав од ушћа Драве код Алдмаша, до ушћа Саве ш то само десна обала, са дужином од 208 кл.

2. Сава од Цапрага близу Сиска до ушћа у Дунав 598 Кт и то до Јасеновца обе обаде, а од Јасеновца до Земуна само лева обала.

8. Драва од Жакоња до утока у Дунав испод Осека, 254 Кип и то већпном само десна обала.

4. Купа од Карловаца до Сиска 105 ла.

Свега дакле државних река, 1160 Кт.