Srpski tehnički list
БРОЈ 10., 11. и 12. _
За последњих 50 година пзвршено је више прокопа на Драви и на Сави, Сем тога се на Сави код Сиска, Јасеновца и Раче врши од времена па време, чишћење корпта (јаружање)
На Дунаву близу Даља и на Драви у Осеку, доста је потрошено на оспгурање обала. Исто тако утврђена је обала у Спску на Купи, а из инвестициопог Фонда утврђена је обала на Сави у Броду, Митровици и Земуну
Ради заштите дравске обале код железничког моста, у Жакању, вршила је железничка управа знатна осигурања и уредила пристаниште код Дрња п спојила железницом дравеку обалу са пругом ЊКакањ—ФЗлтреб.
Исто тако спојена је обала савска код Папрага, Јасеновца и Митровице, са железницом.
Купа је пловна за пароброде само од Опска 40 утока у Саву, а све остале поменуте реке су по целој назваченој дужини пловне за пароброде.
(Сем тих државних пловних река, п ове реке:
пловне су још
1. Босут од Липовца до утока у Саву код Бок
сута, 38 К;
2, огранак псте реке зване Студва од Сољана до.
утока у Босут код Моровића, 15 Кт;
8. други огранак исте реке зван Стачва од близу Њемаца до утока у Босут код Липовца 25 Кт.
4. Сава од Штајерске до Цапрага близу Опска 72 Ки;
5. Драва од Штајерске код Заврача до Жакања, 740;
6. Уна од босанске границе код Добретина до ушћа, у Саву код Уштице, 85 Кт.
Овега 809 Кт,
Ове су реке под хрватском земаљском управом.
Босутом, са оба огранка, плове и мањи пароброди, а по осталим само мање лађе, сплавови и шајке.
Близу утока Босута у Саву саграђена је о трошку пнвестиционог Фонда, брана са уставом и тиме осигурана пловидба па Босуту и при малој вод. Исто тако из истог Фонда врши се редовно чишћење Босута и његових огранака, од клада и спрудова,
(Сем овога вршени су многи а и сада се врше предходни радови и пројекти за систематско регулисање појединих река.
После поплаве од 1876., 1877. п 1878. год. грађени |
су многи нови насипи и стари поправљени, ради чувања земљишта од поплаве.
Даље, каналисане су млоге низине, рад! исуша вања истих, тако извршено је:
1. каналисање у подравини, у бившој ђурђевачкој пуковнији ;
2. каналисање у Јеласовом пољу ; између Орљаве, Саве, Брода п брда код Спбиња, Ступника и Ориовца, проведен је за сада тако звани Јелас канал од Ориовца, до мрсуњеског дуга.
9. каналисање код Бошњака и Њупања у сремској жупанији;
4. каналисање Боџског поља од Брода до Црне сремској, пожешкој и вировитичкој жупанији.
5. Ва одвођење воде из велике баре Арчањ, саграђен је 1889. годипе, Јелисаветин или Арчањески канал, пзмеђу Кузмина, Кукујеваца, Адашеваца, Моровића и Грка,
6. Каналисање источног Орема. Ту су пре свега очишћени стари римски канали од Петроваца до Прогора и одатле до Јарка, који канал утиче код оба последња места у Саву. Затим је саграђено 12 мостова преко тих канала и извршено прокопавање код Угриноваца и Добановаца, а сада се ради на уређењу потока великог п малог Бегеја.
РАЗВИТАК ТРАЂЕВИНА
ОТРАНА 168.
". Мскопан је 1880. године Мајски канал, код Глине у Бановини.
5. Канал од потока Чрнца до Саве код Оброва у загребачкој жупанији, извршен 1885. године.
9. Каналисање насеобине Леденик п пустаре Личано у вировичкој жупанији.
Како вода из већег дела река, потока и извора у Красу, у личко-крбавској и модрушко-ријечкој жупанији, понире под земљом, то се често дешава да се ти понори запуше и услед тога наступају поплаве. Да би се то спречило, обраћена је нарочита пажња на чишћење и проширивање тих понора пли на одвођење воде у шире и веће поноре. На те радове нарочито је од 1372. до 1884. тодине, млого потрошено у околини Оточца за регулисање реке Гацке и њезиних прлаточица. У новије доба пак извршени су сличии радови п код Грачца, Косиња, у крбавској долини и другим местима.
Исто тако знатне штете чини околним местима вода
која се у време јаких киша, бујица, слива из голих приморских брда, јаругама или, као што их тамо зову, драгама. (драге). Од навале воде драгама, која собом ваља читаве стене п велику количину шљунка, нарочито пате места Сење и св. Јурај. Да би се то спречилл, у старије доба грађене су разне преграде за ломљење снаге коде и задржавања камења, а за тим су и нарочити канали грађени за хватање воде и одвођење блажијим падом. Ну све су се те грађевине јако квариле п доста је потрошено око њиховог обдржавања.
У новије доба су пак, из инвестициоџог Фонда, утрошене знатне суме па подизање шуме по тим оголелим брдима.
Повеће суме издате су у модричко-рпечкој жупапији за уређење извора Речине код Риеке и Речине у Брибпрновљанском пољу.
Од 1874, до 1889. године утрошено је:
1. да Ано ЋЕ река и важнијих
потока · • МИГЕ ој вата и · 2181 560 Фор. 2. за загађивање а и важнијих
потока · • . , - не и + 1925 828-—-, 3. за канадисање низина · 1019 044. , 4. за грађевине ради пловидбе 249324 , 5. за уређење понора на Красу 800673 , 6. за уређење јаруга · · · 180555 , 04 Зашт рађевина. за ЕЦ Краса
водом · · > 6 780 969, 8. за техничке пр ли одве радове,
хидрометријске основе и нивелање 407 888. ,
1) вео до ов олдни.
У новије доба извршени су ови водоводи:
1. У Загребу, где се вода црпе парном снагом. Извршен је о трошку општине загребачке.
2. Водовод угарске државне железнице рпечкокарловачке од Фужина до Бакра, такође са парном снагом. Вода се црпе из потока Лпчанке код Фужина п тера се у вис до 100 та у резервоар код станице Лич, а одатле се разводи вода за стражаре и стапице, које ниже леже, све до Бакра.
8. Водовод у Новом, 2900 т дугачак и водовод на Сушаку 1470 та дугачак.
0 трошку инвесгтициолог вонда извршени су даље ови водоводи.
4. Водовод од Прибоја до Петрова села, преко 5 јап дугачак.
22%
| 4
+