Srpski tehnički list

СТРАНА 170.

Код Шпилхагена и Шуриха у Бечу изашла је 1885. године расправа д-р Теодора Херцке, под насловом: „Чаз Ретвопепрото“.

Предлог, који је у истој изнет, а по коме би тарифа за сва одстојања била 25, није у ствари ништа друго, до са 5 умножена Роланд- Хилова идеја поштанског пени-порта.

Представите сада себи, господо, један пакетић од 5 писама са укупном тежином од 0,1! кгр., па га сравните са којим од наше господе колега овде, од којих ће најлакши имати бар 60 кгр. тежине. Оцените затим, да ли се икако може замислити, да је могућно извршити превоз једнога човека по исту цену као и пренос поменутог пакетића. Оставите при томе на страну чак и то, што за 600 таквих пакетића, са укупном тежином само од 60 кгр. не треба више простора од 0,1 ту, а за једнога човека у железничким колима треба бар

Ол. 2.

————

4 АУСТР. ЖЕЛЕЗНИЦАМА. ——— _ ЛИЛОВА ХИПЕРБОЛА,

5 5 о 5 за 5 за 8 Пао НЕоКт

— | _КУРВА ПУТНИЧКОГ САОБРАЋАЈА НА АУСТР. ДРЖ. ЖЕЛЕЗ.

а 7 л " » УГАР. " . зе , " о по ЛАУНХАРДУ.

А ЕЕ » , " „ ЈЕНГЕЛУ.

0,8 ш" простора. — Мислим да о овој идеји не треба

ништа више да говоримо.

_ Велику је дарму дигао неки г, Едуард Енгељ са својим броширама „Оле Еззепђаћптеготти“ пи „Пет Лопепбат“. У тим расправама г. Енгел полази од ова два начела :

1. Све је пука бесмислица, што год се ваучним путем може потврдити.

2. Све је проста млатњава и плод чиновничког несвесног кљуцања и окорелости, што год је на практичком искуству основано.

У потврду ове моје изреке, навешћу неколико ставова из „Пет Лопепбагн“, Јена, Костенобл, 1891.:

На страни 7. вели Енгел: „Земља, као што је Немачка у којој су професори завладали, у сваком погрешно расправљеном питању, можемо се бев велике пакости упитати: како беше име томе професору 2“

Стр 1,: „Успех покушаја са тариФом по зонама потврђује, да су све замерке учињене истој од стране тако званих стручњака, само празан говор, њихове пророчанске опомсне уображеено високоумије, а све мнимо стручњаштво ништа до пуко низтавило“.

КУРВА ПУТНИЧКОГ САОБРАЋАЈА НА СЕВ. ЗАПАД. |

ТАРИФА ПО

ЗОНАМА БРОЈ 10, 11. и 12.

Отр. 8.: „..... тако по неки тарифски стручњаци, на сваки начин сада једипо јоште најљуђи, хоће сами себе да утврде у вери да тарифа по зонама нема вредности.“

Стр. 116.: „кад овакве цифре путничких карата одједном скоче на 18456 812 путника, опда ће за опажање напретка бити довољан и разум вишиг оселезнички канцеларијскиг пискарала , која се стручњацима називају.“ .

Ослањајући се на овакве принципе Енгед објављује своју путничку тарпфу, која гласи:

ЗОНА Ш. КЛАСА Ту. КЛАСА 1, КЛАСА РЕа. Рта, РЕа. 0—25 25 50 200 25—650 , 50 55100 400 50—е0о, 100 200 600

Деца од 4—10 година у пола цене, За пртљаг: од комада до 50 кгр. плаћа се у 1. и ЈД. зони 50 Реа., а у 11. зони 100 РЈе.

Брзина вожње за све путничке возове 60 Киш на сат.

При читању ове тарифе ко год мисли мора се упитати: како дође г. Енгел баш до те величине за возарину, те да ли н. пр. за путовање ПЛ. класом на даљину већу од 50 Кш неће бити 100 Рес. одвише мало или сувише много 2 Да ли није за то довољно 10 РЕа.2 Односно да ли неће бити потребно за то рачунати 10 маракар О томе нећете у целом спису никаквог другог објаснења наћи, ако не: „саг бе] езј пофге рјазајт !“

Обични трговци и произвођачи, кад год хоће да да даду цену каквој роби иди раду, питају се пре свега, шта мене самога стаје. То не чини госп. Енгед, јер он вели:

„Главно чиме тако звани стручњаци децу плаше и што стављају на супрот сваком појевтињавању, гласи: Сопствени трошкови! к

Ако стручњаци под тиме разумевају суму повнатих трошкова за какав познати рад у којој од минулих година, дакле за толико и толико топа или толико и толико путника, ако дакде те сопствене трошкове мисде, онда их шттам, какве везе имају издаци за рад у једној од ранијих година са тариФирањем једног јоште непознатог посла 2“

Сваки шестогодишњи дечак из првога разреда 06новне школе добио би недовољну оцену, када не би мотао израчунати. да мора да плати 2 крајцаре за 14 шљива, ако 7 шљива коштају једну крајпару, па га не би од рђаве белешке спасао ни изговор, да му је пиљарица дала једну шљиву приде, за то што је 14 комада купио. |

Па како нећу да тврдим, да г. Енгед није у стању овај рачунски задатак да реши, ипак је извесно, да г. Енгел о стручњацима мисли, да су толико глупи, да то не би могли учинити.

У осталом рачуна г, Енгел „маса мора да накнади,“

Далеко је од мене да г. Енгеда желим да предстдвим као умног виновника овог става, јер већ пре 20 тодина, када се један предузимач беше примио да изврши набавку једног повећег броја гвоздених капија, па му неки доказиваху да ће морати штетовати по сваком комаду толино п толико Форината, све баш да добије материјад по најјевтинију дену џ да најмање наднице рачуна, исти им је одговорио: „све је то тако, но маса мора да накниди.“

Како преставља себи г. Енгел сопствене трошкове око превоза путника, гпди се пз овог. На стр. 96, вели он;