Srpski tehnički list

Броз 10., 1. и 12. _

„Господин Барихар вели изриком о мазању и чишћењу сваког појединог вагона, да трошкови не стоје ни у каквом односу ни са оптерећењем осовине пи са брзином вожње,“ (Дакле г. Енглу се чини да је мазање од особито велпког замашаја).

На истој страни каже Енгел даље:

„При потрошку угља машиновођа управља се једино према броју осовина, а не према томе, колики | број путника.“

Машиновођа заиста не броји путнике, али када би он баш и мислио, да може путнички воз са 60 осовина,, који је сав поседнут путницима, да креће са мање паре, но какав празан воз са 70 осовина, један поглед на његов манометар одмах би га о противноме увер:ло.

ТАРИФА по ЗОНАМА

пне __бтрАНА 11

Најзад читамо на тој красној 96. страни:

„Својим дужим или краћим останком у кодима не причињава путник баш ни један птениг више пли мање трошкова.“ ||

Софистичка, логика Енгелова при томе биће по свој прилици ова: ако се у Грацу рецимо попну у кола 20 путника, који путују даље од Брука, а у Бруку мора да се прикаче јоште једна кола, да би се могли повести и они 20 путника, који одатле полазе, јер иначе у возу не би за њих било места. онда трошак потребан за ново прпкачени вагон, не проузрокују оних 20 путника што преко Брука путују, већ онп што се са те тачке тек крећу! А шта ли би било, да су они први путници изашли већ негде пред Бруком» Према свему

Ол. 3.

ч фор, Г '

850 је Пи

' / 3:00 (= М 215 (259 | 28 ~ а 225 У 200 Е ал ~ – 150 г' 125 “У мо | ЈА

100

што можемо читати на већ више пута поменутој 96. страни, морали би закључити, да пренос једнога путника железничку управу баш ништа не стаје, па кеко ма колики велики број нулом умножен даје опет нулу, то и превоз свију путника никакве трошкове не причињава.

Господин Евгед ће ово можда побијати п твдити, да он то нигде није казао, — изриком на сваки начин није то казао, но према његовом рачуну најзад опет на то излази, као што ћемо се из овог уверити.

На страни 70. п 71. господин Енгел показује један пример на путнику, који би по његовој методи путовања платио од Данцига до Франкфурта на ж за седиште 2 марке, а и за пртљаг исто толико, па онда вели:

„Можда ће који од читалаца рећи: „јест, али управа, железничка примила је за 62 марке мање, но што ви под садањим приликама добила.“ — Можда, а можда 6 не! Јер са истим, а можда и веђим правом, могу и и тврдити, да је железничка управа примила 4 марке

40 фор.

више. Јер мој би путник при цени од 66 марака по свој прилици од својег путовања сасвим одустао.“

Оставимо пртљаг на страну, па предпоставимо да сада дневно путује само 10 путника за возарину од 66 марака, то чину приход од 660 марака. А да исто толаки приход постигнемо при возарпни од 2 марке, морало би дневно путовати 830 путника. Од ових ће рецимо, као и до сада, 10 путника ићи редовним возовима, а за осталих 220 биће потребан бар један потпун воз. Па да жедезница не би трпела никакву штету, не сме јој тај нови воз никакве трошкове причињавати.

Можда ће господин Енгел одговорити, „па то је оно, што је жалосно да се сада од свију седишта употребљује само 24,30%, и пре свега то треба, поправити“. Ово што следује показаће нетачност Енгловог гледишта. На угарским државним железницама у 1889. години до "1 августа превожени су путници по старој тариФи, а од тога дана по новој тарифи по зонама.

28%