Srpski tehnički list

БРОЈ 9 БЕЛЕШКЕ О КАЛДРМИ

ударе. То се п. пр. еве збило са калдрмом од Фонтеноблоског пешчара, којп се пре једино у Паризу упоребљавао; комађе је било коцкасто; стране 28 ст. Ако се употреби мање комађе, онда су поменуте незгоде мање али је полагање теже и ако се добро пе изврши, комађе се пеједнако угне па отуда рупе и баре, кад је киша, а сметња саобраћају у свако време. Мало комађе употребљавано у Џарпзу имало је димензије које варија од 16 ширине, 28 дужине п 28 дебљине до 10 ширине, 16 дужине и 16 дебљиле; обично је био пешчар. Белтиски порфири, који су неко време били употребљавани одбачени су, јер после извесног времена службе постану врло глатки и опаспи.

Калдрма од крупног комађа Фонтенблоског кошта 12—14 дин. квадр. метар у Паризу а од мањег комађа и много трајашнија 22 динара.

Много се покушавало, да се грађењем макадама избегну незгоде калдрме. Макадамовапе улице стоје по правилности и угодности саобраћаја много над калдрмисаном улицама, коњи мање падају, али услед брзог и непрестаног уситњавања материјала дају много прашине кад је суво иначе много блата. Поливање је опет незгодно што онда блато покрива шосе.

Материјали употребљени у Џаризу за грађење макадамованих шосе јесу: Шљунак (кварц, шљеке) кошта 7,50 дин,; компактан материјал 18,65 а порфир 28 дин.

Одржавање макад. улица кошта у средњу руву 1,80 дин.; али при велпком саобраћају била је цена пре 5 а дигла се и на 16 дин. на квадр. метар Н. пр. у улици Лафајет и зато су оваке улице од 1870. год. каддрмисане. Сад се макадамовање врши само за неке дуксузце улице где се пошто по то хоће да нема лупе ни труцкања, што је код калдрме непзбежно.

У Паризу је такође бло употребљаван компримисан асфодт, но било да је први материјал био рђав, било да рад с њиме није ваљао, овај начин дао је врло слабе резултате на местима где је употребљен. Цена тих првих шосе-а од асфалта била је између 12 и 15 дин. квадр. метар у Џаризу; одржавање дала је општина предузимачу од 1,10 дин. на метар квадратни и годину; ту се разуме и измена петнаестог дела целокупне површине у току од 9 година.

Један систем дрвене калдрме покушао се пре више година у једној париској улици средњег саобраћаја. Калдрма је била од борових креозотованих трупаца усправно поређаних на укрштену подлогу од два реда дасака па земљи. Саставци између трупаца били су заливени орелом смодом (битуменом). Доње даске су у скоро пструнуде и калдрма се местимице угнуда па и поред оправака улица је остала у рђавом стању. Зато се та дрвена калдрма морала дићи и заменити калдрмом од пешчара,

Пре више година употребљен је у Ентлеској а нарочито у Лондону нов систем дрвене калдрме, који је досад дао добре резултате. Овде ћемо описати тај систем, како је примљен у једној улици и на једном делу најживљих булевара у Паризу. Један део Авени де Шавз Елизе, где је саобраћај јак, калдрмисан је по томе систему; доцније ће се цела та ведика авени-а тако калдрмисати.

СОпстем је у томе: еластичан покривач од дрвених трупаца на отпорној и непокварљивој подлози. Ова је подлога за шосе слој цементског бетона од 15 ст дебљине. Бетон је од 1 дела порт. цемента, 45 камена и 29, дела шљунка (по запремини). Цемент, камен и шљу-

ОТРАВА 98.

нак мешају се на самоме месту па заливају потрсбом воде пред само разастирање. Бетонском слоју да се грбина какву треба да има попречан пресек улице. Пошто се бетон стврдне, а то обично буде после једног до два дана, прелије се слојем малтера од ! запремине цемента 4 запремине крупног песка.

Кад тако израђена подлога стврдне и то толико, да може носити раднике а да се не угиба — што бива, према температури од прилике после 5 дана за бетон и горњи слој малтера, почиње се полагање саме дрвене калдрме.

Трупци су од боровине, натопљени ладним густим зејтипом од катрана, 75 широки, 200 дугачки п 150 та дебили. Почиње се полагањем два реда дуж тротоара по слици (1-). Затим се трупци поређају из шосе близу места где ће се наместити. Радници снабдевени оштрим сикирицама узимљу иза себе један трупац а другом, са сакпром, пикира други, који мету у ред попречан на осу улице, трупци измењују саставке по дужини. Да би између два реда трупаца остала празнина (саставак) од 10 ша раденик меће мале дашчице поред већ намештеног реда па уз ове дашчице ређа други ред трупаца, пазећи да се саставци измешају. Пошто се седам до осам редова тако намести радник помагач вади да: чице п међе их близу главног радника.

Један радник црпи из казана, који је близу памештен, растопљен асфалт (смолу) и залива празнине између редова, док се не испуне за четвртину дубине (сл. 2.). Асфалт. ладећи се брзо, држи солидно сваки трупац. Оно што горе остане неиспуњено, напуни се затим помоћу четака од гвоздених жица са малтером од 4 дела сејаног песка и 1 дела портландског цемента. Пошто се и тај мадтер стврдне и пре но што се саобраћај пусти шосе се покрије танким слојем ситног шљунка. што је остао при сејању песка, а за петнајест дана калдрма се не чисти, да би кола утерала у поре дрвета она шљунчана зрнца. Ово инкрустирање чини те се калдрма мање троши а особито мање клизају коњи и пешаци. Слој трупаца који дежи не притиснут на подлози мало испупченој и рапавој пусти те се смола насута врло течна разлоје испод њега преко подлоге и тако састави танак покров, који не пропушта воду у слој бетона, те брани калдрму од труљења оздо услед воде и леђења.

Шри полагању трупаца сваки кваран трупац 0одвоји се брижљиво да се од њега граде полутрупци за оне редове дуж тротоара.

(Овака калдрма, као што је описана, кошта приватне грађане 25 дин. квадр. метар. Општина. париска, по нарочитој погодби, плаћа предузимачу анунтете који исплаћују материјал, намештање и одржавање.

За места мањег саобраћаја и шупе где је терет мањи може се прилично смањити и дебљина трупаца и бетонског слоја,

Г. Шерот, инжењер, париски заступник У/оод Рауетеп| Сје, гледао је дизање дрвене калдрме после шест тодина лежања па су трупци били још врло здрави.

· Он је видео у Лондону и то, како је чврста веза између

трупца услед онога малтера у празнинама. Било је немогућно покварити калдрму дижући трупац по трупац већ се морала сећи да бп се дигла у комадима.

Под непрекидним дужим утицајем топлоте, једна дрвена калдрма, на најживљој улици у Сан Франциско, издигда се у вис и морала се кварити. Има осим тога бојазни да се, па врло живим улдидама, где пролазе и тешки терети, дрво брзо не троши и да оправка не