Srpski tehnički list
ОТРАНА 78.
Помоћу полигона сила и веришног полигона конструјирана су средишта притисака за поједине пологе (види сл. З8ађ на засебном листу). Мерило за дужине у сл. два је: !тт=0,05 10; мерило за силе у сл. 28б је: !/тп = 1 |
. Пошто сам занемарио силе, које дејствују управно на мост (притисак ветра, бочни притисци локомотиве), као незнатне за овај случај, то сва средишта притисака леже у равни симетрије стуба кроз осовину моста; усљед тога неутралне осе појединих пресека упоредне су с другом равни симетрије стуба а дијаграми напрезања (Зраппипезкбгрег) су праве призме, дакле се дају преставити својим основицама.
Истина, је, да и зидна маса може да издржи истезање до извесне границе (од прилике десети дво притиска), али је правило, да се при изналажењу максималних притиснутих напрезања (иквраппипееп) код камених конструкција не узимају у обзир затегнута напрезања (7лезраппипсеп), која се у истом пресеку јављају, према томе образац:
Ме У 7 1
- 5
М бан
служи за рачунање напрезања у појединим пресецима докле год средиште притиска остаје у језгру. У случајима, кад језгро пресека није познато или дато, што се доста често догађа, тај образац казује, да ли средиште притиска, лежи у или ван језгра према томе како је кад
=: мање или веће од Е М је нормална, сила,
која на пресек дејствује; РК је површина пресека; с, је остојање нападне тачке од хх— осе; Ј, моменат лењивости за исту осу; | је остојање крајних тачака пресека од хх— ове.
Кад средиште притиска, лежи ван језгра а искључи се и најмања чврстина материјала против истезања, онда се положај неутралне осовине приближно одређује графичким путем.
Ако је пресек правоугоник а средиште притиска лежи на једној од главних оса момената, лењивости у остојању # од притиснуте ивице, онда је неутрална оса удаљена за ЗЕ од исте ивице а паралелна је другој оси. Образац за,
максимално притегнуто напрезање је у том случају : 2М б = ЗЕЂ где је ђ дужина стране правоугаоника, упоредне с неутралном осом.
МОСТ ПРЕКО РАВАНИЦЕ
БРОЈ 8.
Пресек аа. (сл. 30. на л. 43. јесте правоугаоник дужине 3,1 т и ширине 1,! пл; границе језгра у равни оптерећења удаљене су за
Го ширине од тежишта, пресека.
Нормална је сила М, == 36,8 +; остојање њено од тежишта (одмерено у слици 98.а) је
с,==0,2362> ни дакле неутрална оса сече пресек,
по томе је максимално притиснуто напрезање:
2 х 36,8 | аи Ен тј а | 2 0. охозлаж3 20:68 1 нас та или : бпах=ае==—9,52 Кот на 1 ст.
Величина затегнутог напрезања, које на супротној ивици фактички постоји, јесте:
36,8 11ж3
36,8 0,236 за
Су ==
'6= 3,1 на 1 пп:
или : бип==ај=0,31 Ког на | ст.
Оба ова напрезања представљена, су у сл. 30.
Пресек Ђр (ел. З1,а,ђ. с на л. 43. сложен је из једног правоугаоника дужине 3,1 ти ширине 1,2 т и из два полукруга пречника 1,9 т. Квадратура пресека је:
пл1,2
К=>851%х19-+ - 17 5 4,851 па.
Моменат лењивости пресека за осу кроз тежиште управну на раван сила је:
ВИЖ195 ла!
а . + БЛ 15 По 481 876 т.
х
Нормална је сила М,=45,41!; остојање њено од тежишта, је с,=0,245, према томе је у опште:
45,4 4,851
__ 454Х0,345
Ма 0,5 481 876
6,6 — 9,2 32 19,9.
Пошто је други члан већи од првога, то неутрална оса сече пресек. Као што је напред поменуто, правац неутралне осе у овом случају познат је а њено остојање од средишта, притиска дадо је обрасцем :
ак
15 ухав