Srpski tehnički list

БРОЈ 8. МОСТ ПРЕКО где је бројилац моменат лењивости а, именилац статички моменат оног дела пресека, који са средиштем притиска | на истој страни од неутралне осе лежи, а за саму неутралну осовину. За одредбу ових количина цео пресек подељен је паралелно неутралној оси у узане пруге ширине 0,15 т. Површине тих пруга су:

К,=0,55 п“, К,=0,6 т", Е,=0,63ш, К,=0,645 17.

Сматрајући ове садржине површина као силе, које дејствују у тежиштима пруга паралелно неутралној ови, нацртан је с полном дистанцијом Н=2 т' веришпи полигон и одређена је пројекција р средишта притиска Е на продужењу крајне стране верижног полигона.

Повлачећи из тачке [| праву РОПЕ тако да су обе шрафиране површине једнаке, добија се, да је права п К неутрална осовина; јер је НП · у=х · ФК а површина, ограничена, верижним полигоном и крајном страном његовом и правом КРК, умножена с двогубом подном дистанцијом равна је = ха. Ова иста површина, равна је површини триугла РЕР, дакле је:

5 а

___ Делећи ову једначину с горњом добија се: јак ухак трална осовина.

Напрезање у ма којој тачци пресека добија,

= У по томе је права пј“ тражена неу-

х : се помоћу обрасца: с —, где је х остоУ П јање те тачке од неутралне осе. Овај образац изведен је из једначина: б=<Сх и Мо · де.

Кад се у остојању = 7 од неутралне осе пренесе вредност | а а

Н #

%,21 Кег на ! ст што чини 1,14 пт по мерилу за напрезања, онда се добија права, која преставља поделу напрезања над притиснутом површином. Из слике 31.2 добија се одмерањем максимално притиснуто напрезање :

=29,7% на 1! т' или

блах==6д==—9,2 Кот на 1 ст.

Величина затегнутог напрезања, које на, супротној ивици постоји, јесте:

бап==—9,4—+19,2—=9,8 6 на ! т'

или : бип==6ћ== 0,28 Ког на 1! ст.

И ово папрезање престављено је у сл. 31.2.

РАВАНИЦЕ СТРАНА 79.

Пресек. се (сл. 38. на, д. 43.) јесте правоугаоник с осеченим угловима. Површина пресека је:

К=+14Х1,64(1,04+1,6)0,98—7,3639 пе,

Моменат лењивости за осу кроз тежиште управну на раван сила је:

4,14%1,6' и 19

19 (1,049 0,28)—1,04' _ ) те =

1209. 59325 па.

Нормална је сила М,=55,1 |; остојање њено од тежишта је: с,—0,236. Сад је:

пије прву на о = — тав + 6,89 дакле је: блах=— 14,3 + на !т =—1,48 Кот на 1 ст би =— 0,66 6 на ! п =— 0,07 Кет на 1 спу.

Оба напрезања престављена су дијаграмом у слици 832.

Пресек. аа (сл. 33. на л. 43. је правоугаоник дужине 5,0 тп, ширине 1,9 т; површина пресека је: К=9,5 т'; моменат лењивости за тешку осу управну на раван сила је: Ј,=>2,85 792 пт'. Граничне вредности напрезања су:

тла | про О 0 0.246

кин ОБ 985 799

0,95,

где је 67,6 Е нормална сила М,, а 0,216 њено остојање од тежишта, дакле је:

буах =! ==—11,97 Ена | т' =— 1,9 Ког на [ст и Су ==- 2,9 Ба (та =0,29 Кет на; (оте

У сл. 33. показао сам, како се код правоугаоних пресека на лак начин консррујишу вредНОСТ буах И бпп. Кад се на правој кроз тежиште

М поднесе вредност 4 тачка д састави с

крајном тачком језгра р и из средишта пригиска Ме, |

К повуче паралелна то је осечак тиј= Горње испитивање показује, да су напрезања и зидне масе и земљишта на најопаснијим местима врло повољна. пе